Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ТАНКЕРИ И БАРЖЕ ИЗ СРБИЈЕ ЗА ЦЕО СВЕТ Из Новог Бечеја испловила грдосија од 85 метара

27.03.2024. 09:34 10:06
Пише:
Фото: screenshot / RTS

Бродоградилиште у Новом Бечеју је једно од шест у Србији која тренутно раде. Како каже директор Бродоградилишта „Астра shipyard” Миленко Пиштињат, производња је поново покренута пре 12 година након дугогодишњег стечаја.

Уз искусне инжењере-бродоградитеље, седамдесет запослених сада праве бродове за домаће и страно тржиште.

Ових дана из овог бродоградилишта поринут је највећи брод који је у овом бродоградилишту направљен од 1956. године - танкер дугачак 85 метара и широк 11,4 метра, носивости 2.000 тона, а предвиђено је да превози хемикалије. Ово је трећи танкер који је израђен у Новом Бечеју од реорганизације фирме, а с 470 тона уграђеног челика и највећи. Из канала Дунав-Тиса-Дунав отпловио је Тисом и Дунавом до бродоградилишта Кладово, одакле му предстоји пут до Холандије, а потом и још опремања.

- Ми углавном радимо ремонте, али градимо и нове бродове, добрим делом за Аустрију и Холандију и то радимо заједно с бродоградилиштем у Кладову - каже Пиштињат. - У бродоизградњи има доста проблема, а осим недостатка радне снаге, један од највећих је то што се банке, које биле оштећене због тешке ситуације током санкција, тешко одлучују да нас прате. 


Некад и сад

Некад је у Србији бродоградња била на високом месту, постојало је десетак великих бродоградилишта у којима је радило око 6.000 запослених. Годишњи извоз достизао је износ од 200 милиона евра, али је он опадао и 2015. године био је далеко мањи, иако је у свету приметан тренд раста ове индустрије. Инсталисани прерађивачки капацитети речне бродоградње у бившој СФРЈ износили су више од 10.000 тона челика, али је сада много тога другачије - мање је и бродоградилишта и мајстора.


Он указује да би производња била већа да има више искусних и обучених мајстора, а највише недостају заваривачи, монтери, бравари...

- Бродоградилишта у Србији имају шта да понуде тржишту и полако се враћамо тамо где смо били пре више деценија, али да би развој био још бољи, потребно је и да се више младих одлуче да ради овај посао. У бродоградилиштима у Србији се производе барже и танкери за расути терет, али и путнички бродови. Танкери и бродови за расути терет су и најтраженији и највише се изграђују у нашим бродоградилиштима. Када је бродоградња у питању, најсофистициранији су крузери, а ту врсту бродова ради бродоградилиште у Сремској Митровици. Наше бродоградилиште, рецимо, годишње ремонтује 15 пловила, радимо и понтоне и привезе за крузере, а у новоградњи - два пловила, док бродоградилишта у Сремској Митровици и Кладову ураде више - указује Пиштињат.

Наш саговорник указује да је бродоградилиште у Новом Бечеју на каналу, а не на реци.

- То је, с једне стране, предност јер је водостај увек исти, али је, с друге стране, недостатак што је далеко од Дунава и што је у суштини недовољно изграђено бродоградилиште - каже Пиштињат.

Д. Млађеновић

Фото: Screenshot РТС/Дневник

 
Пише:
Пошаљите коментар