Стране газде газдују, а држави остану дугови
НОВИ САД: У јеку штрајка незадовољних радника „Гоше”, којима четири године нису плаћени пензијски и здравствени доприноси и који су већ заборавили када су добили последњу плату, словачка фирма „Жос Трнава” пренела је 100 одсто капитала и имовине Фабрике шинских возила „Гоша” из Смедеревске Паланке на компанију „Лиснарт холдингс лимитед” са седиштем на Кипру.
Остаје велика енигма ко је нови власник „Гоше” и да ли ће он исплатити заостале плате и уплатити дуг држави на име неуплаћених доприноса за пензијско и здравствено осигурање.
Држава је, како је и обећао српски премијер Александар Вучић, одлучила да радницима „Гоше” додели једнократну помоћ од 60.000 динара, као и новац за оверу здравствених исправа. Републички фонд за здравствено осигурање овериће здравствене књижице, које ће важити наредних шест месеци. Неспорно је да је држава, иако није морала нити има било какву обавезу према приватним фирмама, показала добру вољу да припомогне гладним и сиромашним радницима.
Но, исто тако је неспорно да су надлежни у овој држави морали реаговати знатно раније и да нису смели дозволити да се доведе у питање компанија која је пре само десет година добила титулу најбољег извозника и која је помињана као пример успешне приватизације у металском сектору. Ту титулу тој компанији својевремено је доделила Агенција за страна улагања и промоцију извоза.
Затвор или „пеглање”
“У Европи послодавци који касне с плаћањем доприноса радницима иду у затвор и, по правилу, затварају фирму“, каже Орбовић.
Додаје да их нико не кажњава па су чести случајеви да стране газде, мада има и домаћих, искористе раднике и нестану без трага, остављајући држави да „пегла” трошкове према радницима и да им новцем из buyеta попуњава „рупе” у стажу и исплаћује заостале зараде иако су они радили у приватним предузећима, а не у државним.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић сматра да је за „Гошу” најбоље решење да је у своје власништво преузме држава док се не стабилизује.
“Ми смо пре неколико година покренули иницијативу да се у Кривични закон унесе измена да се, када се не исплате три зараде, кривично одговара. То ипак није прихваћено“, рекао је Орбовић.
Но, не само да није прихваћено да послодавац који не исплаћује плате и не плаћа држави доприносе за пензијско и здравствено осигурање кривично одговара већ се не зна ни да ли обавезе старог газде преузима нови или сва дуговања и неисплаћене зараде остају у „аманет” држави која је дозволила да неко годинама ради без испуњавања основних обавеза.
Треба нагласити да „Гоша” није једини случај да су власници странци, а на крају сва дуговања остану држави. Довољно је погледати због чега је „Хипол” из Oyaka, који запошљава 200 радника, отишао у стечај након што га је у приватизацији купила словеначка „Орка”, чији је власник Грегор Ченчич подигао неповољан кредит од 11 милиона евра, а да ни евро није уложио у ту фабрику, а она се сада за тај износ дужи и мора да га враћа. Узалуд је та компанија стала на ноге и консолидовала се после поништене приватизације, подигла капацитете производње у стопостотном обиму, када дуг који је страни газда узео за себе остаје и „потапа” тај хемијски гигнат.
По речима Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку, данас у Србији готово 60 одсто фирми у приватном сектору касни с плаћањем зарада и доприноса више од три месеца. Он додаје да је тај „тренд” почео пре три године, када је законом наложено да се доприноси и зараде плаћају у исто време.
“Од тог тренутка фирме у Србији копне“, Пореску управу, нажалост, не занима да контролише ко од фирми плаћа доприносе, и колико. Некада се знало – није било кашњења дужег од 15 дана. То је један проблем. Други је што држава очигледно не жели да каже да страни инвеститори имају проблем и зато ћути”, тврди Рајић.
Љ. Малешевић
