Србију „Банатски Двор” може да греје три месеца

и Европа се из тог правца редовно снабдева. Ипак, ових дана је председник Русије Владимир Путин упозорио немачку канцеларку Ангелу Меркел на то да би Украјина током предстојеће зиме могла узимати гас намењен европским земљама. По његовим речима, опасност од украјинског недозвољеног узимања руског гаса, којим се европски потошачи снабдевају преко транзитног гасовода, могла би се повећати током, како се прогнозира, хладне зиме, а указано је и на то да ће се разговори о томе између Русије и Европске уније наставити.  Иако је за сада реч само о упозорењу, председник Скуптине удружења за гас Србије Војислав Вулетић истиче да је могуће да се то деси пошто је и даље спорно плаћање гаса који се испоручује Украјини, а онај који се преко те земље транспортује ка Европи није намењен тржишту Украјине. Ипак, наглашава Вулетић, ситуација попут оне из 2009. године не би требало да се понови јер је тада испорука гаса ка Европи из правца Украјине била потпуно обустављена, што је изазвало велике поремећаје у многим европским земљама, а Србију поптуно оставила без гаса, а сада би могла бити смањена. Што се тиче домаћег тржишта, каже Вулетић, сигурност снабдевања сада је далеко боља него тада јер у подземном складишту у  Банатском Двору има гаса за интервенције.

– Уколико дође до смањења испоруке гаса из Русије, количине смештене у подземном складишту у Банатском Двору помоћи ће да се евентуални недостатак лакше премости – каже Вулетић. – У том складишту има око 450.000.000 кубних метара гаса, што је довољно за око три месеца потрошње за вршно оптерећење и приоритене кориснике, али не и као базна потрошња.

По његовим речима, у случају смањене испоруке гаса, топлане које користе тај енергент могле би релативно лако прећи на мазут, којег „Нафтна индустрија Србије” има довољно, тако да даљински системи грејања не би требало да буду угрожени.

– Такође, Србија није велики потрошач и потребне количине гаса би се могле увести из европских складишта, али, наравно, то би имало своју цену јер је сигурно да би тај гас био скупљи него онај који се увози директно из Русије – каже Вулетић.

Дакле, сигурно је да се оно што је грађанима наше земље и те како остало у сећању, када је 2009. године Србија остала без гаса, којег практично није било ни за приоритетне кориснике, не може поновити. Тада је срећом, решење пронађено – увезен је гас из Европе, а и стање с транспортом гаса преко Украјине брзо је стабилизовано. Од тада до сада по питању снабдевености домаћег тржишта урађено је много, али Србија и даље има само један правац снабдевања гасом из Русије – преко Мађарске, до које стиже из Украјине.Треба рећи и да евентуално смањење испорука гаса из Русије ка Србији, а преко Украјине, поново показује колико је важно да постоји више праваца дотока гаса ка тржишту јер се тиме позитивно утиче на сигурност снадбевања у случају да из било којег разлога дође до прекида испоруке.

Д. Млађеновић

Правац из Украјине неизвестан у будућности?

Гас који се преко Украјине транспортује ка Европи увозе многе државе, а да ли ће тако бити и у будућности, видеће се. Наиме, из Русије је најављено да би крајем ове деценије могла бити потпуно обустављена испорука гаса из правца Украјине, а то многе земље, пре свега југоисточне Европе, ставља у веома неповољну ситуацију. То се посебно односи на Србију, која се тим енергентом снабдева искључиво из тог правца.