Srbiju „Banatski Dvor” može da greje tri meseca
Situacija slična onoj pre više od osam godina, kada je, zbog spora između Rusije i Ukrajine, potpuno obustavljena isporuka prirodnog gasa iz Rusije ka Evropi, pa tako i Srbiji, srećom, nije se ponovila
i Evropa se iz tog pravca redovno snabdeva. Ipak, ovih dana je predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio nemačku kancelarku Angelu Merkel na to da bi Ukrajina tokom predstojeće zime mogla uzimati gas namenjen evropskim zemljama. Po njegovim rečima, opasnost od ukrajinskog nedozvoljenog uzimanja ruskog gasa, kojim se evropski potošači snabdevaju preko tranzitnog gasovoda, mogla bi se povećati tokom, kako se prognozira, hladne zime, a ukazano je i na to da će se razgovori o tome između Rusije i Evropske unije nastaviti. Iako je za sada reč samo o upozorenju, predsednik Skuptine udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da je moguće da se to desi pošto je i dalje sporno plaćanje gasa koji se isporučuje Ukrajini, a onaj koji se preko te zemlje transportuje ka Evropi nije namenjen tržištu Ukrajine. Ipak, naglašava Vuletić, situacija poput one iz 2009. godine ne bi trebalo da se ponovi jer je tada isporuka gasa ka Evropi iz pravca Ukrajine bila potpuno obustavljena, što je izazvalo velike poremećaje u mnogim evropskim zemljama, a Srbiju poptuno ostavila bez gasa, a sada bi mogla biti smanjena. Što se tiče domaćeg tržišta, kaže Vuletić, sigurnost snabdevanja sada je daleko bolja nego tada jer u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru ima gasa za intervencije.
– Ukoliko dođe do smanjenja isporuke gasa iz Rusije, količine smeštene u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru pomoći će da se eventualni nedostatak lakše premosti – kaže Vuletić. – U tom skladištu ima oko 450.000.000 kubnih metara gasa, što je dovoljno za oko tri meseca potrošnje za vršno opterećenje i prioritene korisnike, ali ne i kao bazna potrošnja.
Po njegovim rečima, u slučaju smanjene isporuke gasa, toplane koje koriste taj energent mogle bi relativno lako preći na mazut, kojeg „Naftna industrija Srbije” ima dovoljno, tako da daljinski sistemi grejanja ne bi trebalo da budu ugroženi.
– Takođe, Srbija nije veliki potrošač i potrebne količine gasa bi se mogle uvesti iz evropskih skladišta, ali, naravno, to bi imalo svoju cenu jer je sigurno da bi taj gas bio skuplji nego onaj koji se uvozi direktno iz Rusije – kaže Vuletić.
Dakle, sigurno je da se ono što je građanima naše zemlje i te kako ostalo u sećanju, kada je 2009. godine Srbija ostala bez gasa, kojeg praktično nije bilo ni za prioritetne korisnike, ne može ponoviti. Tada je srećom, rešenje pronađeno – uvezen je gas iz Evrope, a i stanje s transportom gasa preko Ukrajine brzo je stabilizovano. Od tada do sada po pitanju snabdevenosti domaćeg tržišta urađeno je mnogo, ali Srbija i dalje ima samo jedan pravac snabdevanja gasom iz Rusije – preko Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine.Treba reći i da eventualno smanjenje isporuka gasa iz Rusije ka Srbiji, a preko Ukrajine, ponovo pokazuje koliko je važno da postoji više pravaca dotoka gasa ka tržištu jer se time pozitivno utiče na sigurnost snadbevanja u slučaju da iz bilo kojeg razloga dođe do prekida isporuke.
D. Mlađenović
Pravac iz Ukrajine neizvestan u budućnosti?
Gas koji se preko Ukrajine transportuje ka Evropi uvoze mnoge države, a da li će tako biti i u budućnosti, videće se. Naime, iz Rusije je najavljeno da bi krajem ove decenije mogla biti potpuno obustavljena isporuka gasa iz pravca Ukrajine, a to mnoge zemlje, pre svega jugoistočne Evrope, stavlja u veoma nepovoljnu situaciju. To se posebno odnosi na Srbiju, koja se tim energentom snabdeva isključivo iz tog pravca.