Србији не требају позајмице, а о чуваркући се још прича
Мисија Међународног монетарног фонда стигла је у Београд на техничке преговоре, док је званично отварање осме, завршне рунде преговора, планирано за понедељак.
Дане по понедељка српска власт и делегација ММФ-а искористиће за припремне разговоре контроле. Након контроле, која ће бити завршена 7.новембра, многе ствари ће бити јасније јер ће знати више о buyеtu за наредну годину, у којем ће се наћи и предлози да се плате делу јавног сектора повећају десет одсто, а пензије пет процената.
После ових завршних разговора Србије и ММФ-а биће јасније хоће ли наша држава после истека актуелног трогодишњег аранжмана с том међународном финансијском организацијом фебруара наредне године, ући у нови програм. О томе хоће ли Србија, сада када је постигла добре финансијске резултате и када је успела да државу спасе од банкротства и консолидује јавне финансије, имати потребу да од почетка наредне године настави нови аранжман с ММФ-ом прича се већ неколико месеци.
Одмах по ступању на дужности, српска премијерка Ана Брнабић најавила је могућност да Србија одустане од тражења новог аранжмана с ММФ-ом, тврдећи тада да Србија мора да процени последице аранжмана по економски раст. На то се надовезао министар финансија Душан Вујовић, указујући на то да чак и да дође до наставка сарадње с ММФ-ом, Београд од њега неће тражити финансијске позајмице. Он је прецизирао да ће после ове, четврте ревизије, бити више конкретних одговора, а самим тим и боља димензија сарадње Србије и ММФ-а.
"Постоји нова димензија сарадње – а то је укључивање ПЦИ инструмента, који не укључује нове финансијске ресурсе", објаснио је Вујовић и додаје да Србији нису потребне нове позајмице.
Иначе, овај ПЦИ инструмент, или „чуваркућа”, како су га назвали амерички медији, јесте нови програм који је ММФ лансирао ове године и намењен је земљама којима нису неопходне позајмице. Теоријски, током тог програма ММФ има више саветодавну улогу него контролну. Предности и мане тог програма још се не знају јер га ниједна земља чланица још није спровела, с обзиром на то да је осмишљен јула ове године.
Шеф Канцеларије ММФ-а у Србији Себастијан Соса потврђује да би евентуални нови аранжман имао нови циљ, а то је да се кроз инструменте ММФ-а, који би имао више саветодавну улогу, а мање контролну, одржава макроекономска стабилност. Или да се до сада постигнуто не „поквари”.
"Сада зависи од надлежних органа који треба да одлуче да ли постоји неки основ за сарадњу, ми смо спремни да пружимо подршку Србији", истакао је Соса. Пошто смо све ближи крају процеса, почетна ситуација ће бити много другачија од оне пре три године јер сада фискална консолидација неће бити кључна тема. Данас су јавне финансије Србије здравије.
Велики део српских економиста управо је и желео да ММФ остане као „контролор” српских финансија, из страха да се српска економија не врати на старе стазе. Тако је Фискални савет Србије сматрао да Србија треба да склопи још један аранжман с ММФ-ом, не само због стабилности финансија већ и „замке лоших инвеститора”. Члан ФШ-а Никола Алтипармарков сматра да је главни изазов Србије да избегне кризу такозване замке средње развијених земаља, а то значи да стално каска у привредном и технолошком смислу за земљама ЕУ и буде дестинација за радно интензивне индустрије и инвеститоре који пружају малу додату вредност, а самим тим и ниске плате.
"Због тога нам је неопходан ММФ, који би притискао и у делу инвестиција и развоја, а не само у фискалном делу, где су постигнути одлични резултати", оценио је Алтрипармарков.
Нови аранжман с ММФ-ом је потребан Србији да идемо на пут фискалне стабилизације и привредног раста који неће превише осцилирати и кад је изложен већим ризицима.
Тек следи статегија раста, повећања инвестиција...
С ММФ-ом или без њега, Србија добро зна да је фискална консолидација била предуслов за осмишљавање нове стратегије раста, повећања инвестиција и продуктивности. Због тога се већ неколико месеци ради управо на повећању инвестиција и продуктивности јер је то тек сада стигло на дневни ред и тек сада за то у buyеtu има пара. С празним buyеtom прича о бржем привредном расту, а поготово оном од најмање 25 одсто инвестиција у БДП, није могла бити ни започета.
Љ. Малешевић