Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbiji ne trebaju pozajmice, a o čuvarkući se još priča

27.10.2017. 11:11 11:16
Piše:
Foto: Tanjug

Misija Međunarodnog monetarnog fonda stigla je u Beograd na tehničke pregovore, dok je zvanično otvaranje osme, završne runde pregovora, planirano za ponedeljak.

Dane po ponedeljka srpska vlast i delegacija MMF-a iskoristiće za pripremne razgovore kontrole. Nakon kontrole, koja će biti završena 7.novembra, mnoge stvari će biti jasnije jer će znati više o buyetu za narednu godinu, u kojem će se naći i predlozi da se plate delu javnog sektora povećaju deset odsto, a penzije pet procenata.

Posle ovih završnih razgovora Srbije i MMF-a biće jasnije hoće li naša država posle isteka aktuelnog trogodišnjeg aranžmana s tom međunarodnom finansijskom organizacijom februara naredne godine, ući u novi program. O tome hoće li Srbija, sada kada je postigla dobre finansijske rezultate i kada je uspela da državu spase od bankrotstva i konsoliduje javne finansije, imati potrebu da od početka naredne godine nastavi novi aranžman s MMF-om priča se već nekoliko meseci.

Da se do sada postignuto ne pokvari

Odmah po stupanju na dužnosti, srpska premijerka Ana Brnabić najavila je mogućnost da Srbija odustane od traženja novog aranžmana s MMF-om, tvrdeći tada da Srbija mora da proceni posledice aranžmana po ekonomski rast. Na to se nadovezao ministar finansija Dušan Vujović, ukazujući na to da čak i da dođe do nastavka saradnje s MMF-om, Beograd od njega neće tražiti finansijske pozajmice. On je precizirao da će posle ove, četvrte revizije, biti više konkretnih odgovora, a samim tim i bolja dimenzija saradnje Srbije i MMF-a.      

"Postoji nova dimenzija saradnje – a to je uključivanje PCI instrumenta, koji ne uključuje nove finansijske resurse", objasnio je Vujović i dodaje da Srbiji nisu potrebne nove pozajmice.

Inače, ovaj PCI instrument, ili „čuvarkuća”, kako su ga nazvali američki mediji, jeste novi program koji je MMF lansirao ove godine i namenjen je zemljama kojima nisu neophodne pozajmice. Teorijski, tokom tog programa MMF ima više savetodavnu ulogu nego kontrolnu. Prednosti i mane tog programa još se ne znaju jer ga nijedna zemlja članica još nije sprovela, s obzirom na to da je osmišljen jula ove godine.

Šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa potvrđuje da bi eventualni novi aranžman imao novi cilj, a to je da se kroz instrumente MMF-a, koji bi imao više savetodavnu ulogu, a manje kontrolnu, održava makroekonomska stabilnost. Ili da se do sada postignuto ne „pokvari”.

"Sada zavisi od nadležnih organa koji treba da odluče da li postoji neki osnov za saradnju, mi smo spremni da pružimo podršku Srbiji", istakao je Sosa.  Pošto smo sve bliži kraju procesa, početna situacija će biti mnogo drugačija od one pre tri godine jer sada fiskalna konsolidacija neće biti ključna tema. Danas su javne finansije Srbije zdravije.

Veliki deo srpskih ekonomista upravo je i želeo da MMF ostane kao „kontrolor” srpskih finansija, iz straha da se srpska ekonomija ne vrati na stare staze. Tako je Fiskalni savet Srbije smatrao da Srbija treba da sklopi još jedan aranžman s MMF-om, ne samo zbog stabilnosti finansija već i „zamke loših investitora”. Član FŠ-a Nikola Altiparmarkov smatra da je glavni izazov Srbije da izbegne krizu takozvane zamke srednje razvijenih zemalja, a to znači da stalno kaska u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i bude destinacija za radno intenzivne industrije i investitore koji pružaju malu dodatu vrednost, a samim tim i niske plate.

"Zbog toga nam je neophodan MMF, koji bi pritiskao i u delu investicija i razvoja, a ne samo u fiskalnom delu, gde su postignuti odlični rezultati", ocenio je Altriparmarkov.

Novi aranžman s MMF-om je potreban Srbiji da idemo na put fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima.

Tek sledi stategija rasta, povećanja investicija...

S MMF-om ili bez njega, Srbija dobro zna da je fiskalna konsolidacija bila preduslov za osmišljavanje nove strategije rasta, povećanja investicija i produktivnosti. Zbog toga se već nekoliko meseci radi upravo na povećanju investicija i produktivnosti jer je to tek sada stiglo na dnevni red i tek sada za to u buyetu ima para. S praznim buyetom priča o bržem privrednom rastu, a pogotovo onom od najmanje 25 odsto investicija u BDP, nije mogla biti ni započeta.

LJ. Malešević

Piše:
Pošaljite komentar