Србија излази из економије ригорозних мера штедње

Такође, за buyеt у 2019. предвиђено је смањење пореског оптерећења рада укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца и том мером пореско оптерећење просечне нето плате смањује се један одсто, са 63 одсто на 62.

То је наведено у Упутству за припрему buyеta у 2019. и пројекцијама за 2020. и 2021. годину, које је донео министар финансија Синиша Мали.

Уштеда за укупну привреду по том основу износи 11,9 милијарди динара, док се нето ефекат на фискални резултат процењује на око девет милијарди динара, објављено је на сајту Министарства финансија.

Циљ је растерећење привреде ради подстицаја расту и запошљавању.

Предвиђено је и смањење парафискалних намета укидањем појединих накнада, уз јединствено законско уређење те области, а процењени губитак прихода по том основу износи око две милијарде динара.

Такође, планира се напуштање тзв. кризних мера које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације.

– Пројекције buyеta за 2019. годину усмерене су на развој и напуштање ригорозних мера штедње – изјавио је јуче економиста Иван Николић из Економског института Танјугу. – Потпуно је јасно да напуштамо ригорозне мере штедње и да је прави моменат за фискалну релаксацију, с обзиром на то да се чини да имамо благе знаке хлађења конјунктуре, поготово у индустрији, пре свега прерађивачкој. Добро је да је сада тежиште на развоју.

Како је истакао, први пут се јасно види да је пројекција buyеta усмерена ка развоју, и то из неколико праваца: преко даљег јачања јавних инвестиција, растерећења привреде и планираног повећавања плата у јавном сектору.

– Сва три извора су добра и, напослетку, можемо рећи да је на неки начин и само Министарство финансија изашло у сусрет или већ услишило захтеве струке и саме привреде – нагласио је Николић.

Када је реч о повећавању своте у buyеtu за јавне инвестиције, односно инфраструктурне пројекте, од 30 милијарди динара, Николић каже да је то наставак оног што већ имамо у овој години по питању инфраструктурних пројеката.

– Добро је да држава даје такт инвестицијама и, ако погледамо изворе раста с производне стране, јасно је да раст носи грађевинарство и да је реч о инфраструктурним пројектима. Али, то се догодине неће наставити таквим интензитетом, с обзиром на то да не можемо одржати стопу раста у грађевинарству од 25 одсто – додао је он.

БДП може да расте

Говорећи о привредном расту, Николић истиче да је такође добро што су пројекције buyеta конзервативне.

Пројектована стопа реалног раста БДП-а у 2018. износи 4,2 одсто, за 2019. годину 3,5, за 2020. четири одсто, колико и у 2021.

Каже да је извесно да грађевинарство неће моћи да настави толики раст као ове године, као и да је овогодишња пољопривредна сезона била веома добра.

– Али, ти други сегменти, пре свега лична потрошња и домаћа тражња, даће свој додатни утицај какав није регистрован до сада и prеthodnih година, што је веома добро и тежиште ће бити преусмерено на неке друге сегменте раста – сматра он.

Николић наводи да је добро што се повећавањем суме за инфраструктурне пројекте одржава таква динамика и да је добро што ће држава већ догодине кренути да значајније улаже у станоградњу преко програма изградње јефтиних станова за припаднике снага безбедности.

Истиче да се показало да је конзервативност у пројектовању buyеta добра ствар и да су зато јавне финансије и трајекторија јавног дуга биле позитивне и боље од плана.

Љ. Малешевић