Srbija izlazi iz ekonomije rigoroznih mera štednje

Takođe, za buyet u 2019. predviđeno je smanjenje poreskog opterećenja rada ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca i tom merom poresko opterećenje prosečne neto plate smanjuje se jedan odsto, sa 63 odsto na 62.

To je navedeno u Uputstvu za pripremu buyeta u 2019. i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, koje je doneo ministar finansija Siniša Mali.

Ušteda za ukupnu privredu po tom osnovu iznosi 11,9 milijardi dinara, dok se neto efekat na fiskalni rezultat procenjuje na oko devet milijardi dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Cilj je rasterećenje privrede radi podsticaja rastu i zapošljavanju.

Predviđeno je i smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, uz jedinstveno zakonsko uređenje te oblasti, a procenjeni gubitak prihoda po tom osnovu iznosi oko dve milijarde dinara.

Takođe, planira se napuštanje tzv. kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije.

– Projekcije buyeta za 2019. godinu usmerene su na razvoj i napuštanje rigoroznih mera štednje – izjavio je juče ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta Tanjugu. – Potpuno je jasno da napuštamo rigorozne mere štednje i da je pravi momenat za fiskalnu relaksaciju, s obzirom na to da se čini da imamo blage znake hlađenja konjunkture, pogotovo u industriji, pre svega prerađivačkoj. Dobro je da je sada težište na razvoju.

Kako je istakao, prvi put se jasno vidi da je projekcija buyeta usmerena ka razvoju, i to iz nekoliko pravaca: preko daljeg jačanja javnih investicija, rasterećenja privrede i planiranog povećavanja plata u javnom sektoru.

– Sva tri izvora su dobra i, naposletku, možemo reći da je na neki način i samo Ministarstvo finansija izašlo u susret ili već uslišilo zahteve struke i same privrede – naglasio je Nikolić.

Kada je reč o povećavanju svote u buyetu za javne investicije, odnosno infrastrukturne projekte, od 30 milijardi dinara, Nikolić kaže da je to nastavak onog što već imamo u ovoj godini po pitanju infrastrukturnih projekata.

– Dobro je da država daje takt investicijama i, ako pogledamo izvore rasta s proizvodne strane, jasno je da rast nosi građevinarstvo i da je reč o infrastrukturnim projektima. Ali, to se dogodine neće nastaviti takvim intenzitetom, s obzirom na to da ne možemo održati stopu rasta u građevinarstvu od 25 odsto – dodao je on.

BDP može da raste

Govoreći o privrednom rastu, Nikolić ističe da je takođe dobro što su projekcije buyeta konzervativne.

Projektovana stopa realnog rasta BDP-a u 2018. iznosi 4,2 odsto, za 2019. godinu 3,5, za 2020. četiri odsto, koliko i u 2021.

Kaže da je izvesno da građevinarstvo neće moći da nastavi toliki rast kao ove godine, kao i da je ovogodišnja poljoprivredna sezona bila veoma dobra.

– Ali, ti drugi segmenti, pre svega lična potrošnja i domaća tražnja, daće svoj dodatni uticaj kakav nije registrovan do sada i prethodnih godina, što je veoma dobro i težište će biti preusmereno na neke druge segmente rasta – smatra on.

Nikolić navodi da je dobro što se povećavanjem sume za infrastrukturne projekte održava takva dinamika i da je dobro što će država već dogodine krenuti da značajnije ulaže u stanogradnju preko programa izgradnje jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Ističe da se pokazalo da je konzervativnost u projektovanju buyeta dobra stvar i da su zato javne finansije i trajektorija javnog duga bile pozitivne i bolje od plana.

LJ. Malešević