Соја освојила нове хектаре, шећерна репа дебело оманула

ваљано нахранили, видећемо кад будемо скидали усеве; углавном, осим шећерне репе, површине су остале приближне лањским.

– Рокови су били скраћивани због разних разлога, некада је то било до 15. маја, али у међувремену су дошли нешти ранији хибриди, а и клима се променила – каже за „Дневник” аграрни аналитичар Милан Простран. – Почетком маја сетва је завршена, с доминантним учешћем кукуруза од безмало 1,2 милион хектара. 

Он је додао да је под сојом приближно 200.000 хектара, што је прави бум имајући у виду да је ње крајем седамдестих било на свега 5.000. Међутим, то је лако објаснити, вели наш саговорник – реч је о квалитетној протеинској култури, универзалној, која се прилагодила нашим условима, са широком применом у људској исхрани, али која обезбеђује и тов живине и свиња.

– Због скупих инпута мања су улагања, мање је квалитетног ђубрива, слабије је узорана бразда или припремљено земљиште..., што ће се одразити на укупан резултат и квалитет усева. И даље ћемо трпети утицаје светских берзи и великих тржишта јер не можемо бити изоловани од тога. Критичан је кукуруз, пшеница и уљане културе – предвиђа Простран. – Но, добро је што се шире површине под поврћем, као и под пластеницима. Наши сељаци траже начин да дођу до боље зараде кроз интензивну производњу у затвореном простору.          Сунцокрет ове године заузима мање површине, које су процењене на 170.000-180.000 хектара. Засејано је и мање шећерне репе, због познатих проблема које су произвођачи прошле године имали са шећеранама. Подаци још нису усаглашени, али се те површине крећу око 45.000 хектара.

Све пољопривредне културе чија је сетва завршена засејане су у границама које смо навикли, изузев шећерне репе, и уз једну нормалну годину, све ће оне покривати домаће потребе и имаћемо одређене вишкове за извоз, очекују у Удружењу „Жита Србије”.

Таква ситуација охрабрује пре свега код соје јер је то све траженија роба и све се више позиционирамо на међународном тржишту као извозници, што је добро за цео наш аграр, имајући у виду да је увоз соје и сојине сачме односио велики део девиза ове земље.

Пољопривредне општинске службе у Војводини објављују да је сетва приведена крају. Тако је на подручју Сомбора пролећна сетва планирана на око 69.500 хекатара готово завршена. Од планираних 69.444 хектара, тај посао је обављена на 66.109, а преостало је да се засеје на још 3.305 хектара. Сојом је засејано 11.565 хектара, под крмним биљем је 1.529, сунцокрет је посејан на 7.615, а шећерна репа на 3.438 хектара, од планираних 4.737.

Меркантилним кукурузом је од укупно планираних 40.465 хекатара, засејано 38.198, а семенским кукурузом 278 хектара, односно 45 одсто од планираних 620 хектара. Завршава се и сетва поврћа, којим је до сада засејано 1.585 хектара, што је 85 одсто од планираних површина.

С. Глушчевић

Уљарица постала хит

Милан Простран претпоставља да 60-70 одсто производње соје иде на исхрану стоке и производњу меса, док се остатак усмерава у људску исхрану: све у складу с развијеношћу прехрамбене индустрије и навикама потрошача. Соја се гаји и због уља, које се користи у индустрији лакова и боја, што је чини веома занимљивом за произвођаче. Има добру цену, рачуна се да ће достићи између 45 и 50 динара килограм.

Сунцокрет ће, очекује, стандардно бити сејан на око 160.000 хектара, а када је била виша цена осамдесетих година прошлог века, и њега је било на око 200.000 хектара.