Soja osvojila nove hektare, šećerna repa debelo omanula
Prolećna setva u Srbiji je završena, a prve procene govore da je posejano 2,5 miliona hektara, uobičajeno i očekivano. Kako smo ovaj, najvažniji posao u poljima, obavili i da li smo njive
valjano nahranili, videćemo kad budemo skidali useve; uglavnom, osim šećerne repe, površine su ostale približne lanjskim.
– Rokovi su bili skraćivani zbog raznih razloga, nekada je to bilo do 15. maja, ali u međuvremenu su došli nešti raniji hibridi, a i klima se promenila – kaže za „Dnevnik” agrarni analitičar Milan Prostran. – Početkom maja setva je završena, s dominantnim učešćem kukuruza od bezmalo 1,2 milion hektara.
On je dodao da je pod sojom približno 200.000 hektara, što je pravi bum imajući u vidu da je nje krajem sedamdestih bilo na svega 5.000. Međutim, to je lako objasniti, veli naš sagovornik – reč je o kvalitetnoj proteinskoj kulturi, univerzalnoj, koja se prilagodila našim uslovima, sa širokom primenom u ljudskoj ishrani, ali koja obezbeđuje i tov živine i svinja.
– Zbog skupih inputa manja su ulaganja, manje je kvalitetnog đubriva, slabije je uzorana brazda ili pripremljeno zemljište..., što će se odraziti na ukupan rezultat i kvalitet useva. I dalje ćemo trpeti uticaje svetskih berzi i velikih tržišta jer ne možemo biti izolovani od toga. Kritičan je kukuruz, pšenica i uljane kulture – predviđa Prostran. – No, dobro je što se šire površine pod povrćem, kao i pod plastenicima. Naši seljaci traže način da dođu do bolje zarade kroz intenzivnu proizvodnju u zatvorenom prostoru. Suncokret ove godine zauzima manje površine, koje su procenjene na 170.000-180.000 hektara. Zasejano je i manje šećerne repe, zbog poznatih problema koje su proizvođači prošle godine imali sa šećeranama. Podaci još nisu usaglašeni, ali se te površine kreću oko 45.000 hektara.
Sve poljoprivredne kulture čija je setva završena zasejane su u granicama koje smo navikli, izuzev šećerne repe, i uz jednu normalnu godinu, sve će one pokrivati domaće potrebe i imaćemo određene viškove za izvoz, očekuju u Udruženju „Žita Srbije”.
Takva situacija ohrabruje pre svega kod soje jer je to sve traženija roba i sve se više pozicioniramo na međunarodnom tržištu kao izvoznici, što je dobro za ceo naš agrar, imajući u vidu da je uvoz soje i sojine sačme odnosio veliki deo deviza ove zemlje.
Poljoprivredne opštinske službe u Vojvodini objavljuju da je setva privedena kraju. Tako je na području Sombora prolećna setva planirana na oko 69.500 hekatara gotovo završena. Od planiranih 69.444 hektara, taj posao je obavljena na 66.109, a preostalo je da se zaseje na još 3.305 hektara. Sojom je zasejano 11.565 hektara, pod krmnim biljem je 1.529, suncokret je posejan na 7.615, a šećerna repa na 3.438 hektara, od planiranih 4.737.
Merkantilnim kukuruzom je od ukupno planiranih 40.465 hekatara, zasejano 38.198, a semenskim kukuruzom 278 hektara, odnosno 45 odsto od planiranih 620 hektara. Završava se i setva povrća, kojim je do sada zasejano 1.585 hektara, što je 85 odsto od planiranih površina.
S. Gluščević
Uljarica postala hit
Milan Prostran pretpostavlja da 60-70 odsto proizvodnje soje ide na ishranu stoke i proizvodnju mesa, dok se ostatak usmerava u ljudsku ishranu: sve u skladu s razvijenošću prehrambene industrije i navikama potrošača. Soja se gaji i zbog ulja, koje se koristi u industriji lakova i boja, što je čini veoma zanimljivom za proizvođače. Ima dobru cenu, računa se da će dostići između 45 i 50 dinara kilogram.
Suncokret će, očekuje, standardno biti sejan na oko 160.000 hektara, a kada je bila viša cena osamdesetih godina prošlog veka, i njega je bilo na oko 200.000 hektara.