Сателити и по Србији спречавају шверц дувана
Кључ за фискалну стабилност је предвидива акцизна политика и борба против илегалне трговине, јер дуванска индустрија је један од највећих пореских обвезника у региону.
Допринос дуванске индустрије buyеtima држава Западног Балкана годишње износи 2,6 милијарди евра, предочио је директор корпоративних послова и комуникација у компанији Јапан тобако интернешнел (ЈТИ) за Западни Балкан Горан Пекез, прецизирајући да је у 2016. години само ЈТИ платио порез у вредности више од 470 милиона евра.
„ЈТИ ће пружити свој допринос борби против илегалне трговине дуваном кроз сателитски надзор узгоја дувана у Србији. Овакав надзор ће у великој мери помоћи државним органима у унапређењу праћења и санкционисања илегалне трговине дуваном“, каже Пекез.
Пекез је констатовао да у Србији дуванска индустрија даје 11 одсто свих buyеtskih прихода.
„Наша индустрија је важан фактор стабилности фискалних система, под условом да акцизе буду предвидиве и креиране тако да се узима у обзир куповна моћ становништва. Акцизни календари који се ослањају на предвидив и постепен раст акциза у земљама региона представљају кључ за повећање буџетских прихода и спречавање илегалне трговине“, указује Пекез.
Компанија ЈТИ је иначе највећи јапански инвеститор у Србији и четврти највећи порески обвезник са 1,4 милијарде долара уплаћених у buyеt од 2006 до 2016. године. Као једина интернационална компанија која откупљује домаћи дуван, ЈТИ је највећи произвођач дувана у Србији који директно запошљава 300 људи у Београду и фабрици у Сенти, и ангажује око 1.000 пољопривредника, чланова њихових породица, као и сезонских радника.
Минимално акцизно оптерецћење у земљама чланицама ЕУ износи 90 евра на 1.000 цигарета и, по правилу ЕУ, то је циљ који земље кандидати за улазак у ЕУ треба да постигну у року од четири године након приступања ЕУ. Пекез је констатовао да све земље кандидати за приступање ЕУ у региону тренутно имају акцизне календаре, али не иду све постепено и једнаким темпом ка акцизном минимуму који се примењује у ЕУ.
Пекез указује да је на пример, тренутна минимална акциза у Македонији 33 евра на 1.000 цигарета, у Србији и у Црној Гори она износи 54 евра, а у Босни и Херцеговини чак 62 евра на 1.000 цигарета. Истовремено, владе појачавају напоре против кријумчарења и сиве економије уопште, на тај начин омогућавајући да се прикупе планирани приходи.
„Компанија ЈТИ поздравља добру праксу усвајања акцизних календара, али и наглашава да календари треба да подразумевају постепени раст акциза. Велика пореска повећања, чак и кад су предвиђена календаром, уколико не узимају у обзир куповну моћ доводе до шокова на тржишту, експанзије илегалне трговине и губитака пореских прихода. Зато још једном позивамо Владу Босне и Херцеговине да преиспита свој календар и избалансира предвиђена висока годишња повећања акциза. Такође, надамо се да ће влада Црне Горе преиспитати свој нови предлог за календар и размотрити приступ који ће бити више постепен“, рекао је Пекез.
М. Митровић