Sateliti i po Srbiji sprečavaju šverc duvana
Ključ za fiskalnu stabilnost je predvidiva akcizna politika i borba protiv ilegalne trgovine, jer duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu.
Doprinos duvanske industrije buyetima država Zapadnog Balkana godišnje iznosi 2,6 milijardi evra, predočio je direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan tobako internešnel (JTI) za Zapadni Balkan Goran Pekez, precizirajući da je u 2016. godini samo JTI platio porez u vrednosti više od 470 miliona evra.
„JTI će pružiti svoj doprinos borbi protiv ilegalne trgovine duvanom kroz satelitski nadzor uzgoja duvana u Srbiji. Ovakav nadzor će u velikoj meri pomoći državnim organima u unapređenju praćenja i sankcionisanja ilegalne trgovine duvanom“, kaže Pekez.
Pekez je konstatovao da u Srbiji duvanska industrija daje 11 odsto svih buyetskih prihoda.
„Naša industrija je važan faktor stabilnosti fiskalnih sistema, pod uslovom da akcize budu predvidive i kreirane tako da se uzima u obzir kupovna moć stanovništva. Akcizni kalendari koji se oslanjaju na predvidiv i postepen rast akciza u zemljama regiona predstavljaju ključ za povećanje budžetskih prihoda i sprečavanje ilegalne trgovine“, ukazuje Pekez.
Kompanija JTI je inače najveći japanski investitor u Srbiji i četvrti najveći poreski obveznik sa 1,4 milijarde dolara uplaćenih u buyet od 2006 do 2016. godine. Kao jedina internacionalna kompanija koja otkupljuje domaći duvan, JTI je najveći proizvođač duvana u Srbiji koji direktno zapošljava 300 ljudi u Beogradu i fabrici u Senti, i angažuje oko 1.000 poljoprivrednika, članova njihovih porodica, kao i sezonskih radnika.
Minimalno akcizno opterecćenje u zemljama članicama EU iznosi 90 evra na 1.000 cigareta i, po pravilu EU, to je cilj koji zemlje kandidati za ulazak u EU treba da postignu u roku od četiri godine nakon pristupanja EU. Pekez je konstatovao da sve zemlje kandidati za pristupanje EU u regionu trenutno imaju akcizne kalendare, ali ne idu sve postepeno i jednakim tempom ka akciznom minimumu koji se primenjuje u EU.
Pekez ukazuje da je na primer, trenutna minimalna akciza u Makedoniji 33 evra na 1.000 cigareta, u Srbiji i u Crnoj Gori ona iznosi 54 evra, a u Bosni i Hercegovini čak 62 evra na 1.000 cigareta. Istovremeno, vlade pojačavaju napore protiv krijumčarenja i sive ekonomije uopšte, na taj način omogućavajući da se prikupe planirani prihodi.
„Kompanija JTI pozdravlja dobru praksu usvajanja akciznih kalendara, ali i naglašava da kalendari treba da podrazumevaju postepeni rast akciza. Velika poreska povećanja, čak i kad su predviđena kalendarom, ukoliko ne uzimaju u obzir kupovnu moć dovode do šokova na tržištu, ekspanzije ilegalne trgovine i gubitaka poreskih prihoda. Zato još jednom pozivamo Vladu Bosne i Hercegovine da preispita svoj kalendar i izbalansira predviđena visoka godišnja povećanja akciza. Takođe, nadamo se da će vlada Crne Gore preispitati svoj novi predlog za kalendar i razmotriti pristup koji će biti više postepen“, rekao je Pekez.
M. Mitrović