Рекордни нивои динарске и девизне штедње упркос пандемији
03.02.2021.
11:54
11:56
Коментари (0)
БЕОГРАД: Динарска и девизна штедња становништва Србије наставила је раст и током прошле године достижући рекордне нивое и поред неизвесности изазване пандемијом, саопштила је данас Народна банка Србије.
Динарска штедња је на крају 2020. године премашила 93 милијарде динара, а девизна је порасла на 11,4 милијарде евра, према подацима централне банке.
Динарска штедња је повећана преко пет пута у последњих осам година, односно за чак 75,2 милијарде динара у односу на крај 2012. При томе, више од половине укупног раста, односно 42,9 милијарде динара положено је на штедњу у последње три године, што потврђује да је макроекономска стабилност била предуслов за стицање и одржавање поверења грађана у домаћу валуту, истичу из НБС.
Девизна штедња је у истом периоду порасла за 38,2 процента са нивоа од 8,3 милијарде евра колико је износила крајем 2012. године.
"Константни раст динарске и девизне штедње у другој половини 2020. остварује се у условима поновног ширења епидемије, као и смањења каматних стопа на орочене депозите становништва, што доказује поверење грађана у банкарски систем", напомињу из НБС.
Такође указују на већу исплативост динарске штедње у односу на девизну, при чему истичу да динаризација финансијског система Србије остаје стратешко опредељење НБС.
Испитивање исплативости штедње орочене на годину дана и занављање у периоду од осам година, како се додаје, потврдило је да би штедиша који је на штедњу положио 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2020, добио преко 33.600 динара више (приближно 300 евра) од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.
Поред тога орочавање штедње на годину дана, без занављања, у последњих осам година било је исплативије у односу на девизну штеђну и то у чак у 98 посто посматраних годишњих потпериода.
Тако је штедиша, који је од децембра 2019. ставио на штедњу 100.000 динара добио у децембру 2020. око 1.900 динара више (16 евра) него штедишта који је у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
За депозите орочене на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у преко 86 посто посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Дакле, без обзира на то који је период орочавања штедње у питању (краткорочно или дугорочно) важи исти заклчучак - у prеthodnih осам година било је исплативије штедети у динарима, констатује НБС у саопштењу.