РЕЦИКЛАЖА Од отпада се праве сапуни, оловке, бојице, јастуци
Сваки пут кад се нешто одбаци, треба знати да део отпада може да се поново користи. Заправо, велики део отпада, који се сваке године прикупи и комуналног и осталог, може се рециклирати или поново употребити чиме се и штеди, али и чува животна средину. Рециклирати се може много тога - картон, папир, стакло, пластика, грађевински отпад... и након тога добити производи који ће се поново користити.
По речима државног секретара Министарства заштите животне средине Сандре Докић, рециклирањем се смањује притисак на употребу природних ресурса, отпад престаје да буде отпад и постаје ресурс и сировина, а истовремено се смањује притисак на одлагања отпада на депоније. Она указује да се, када је реч о комуналном отпаду, највише рециклирају картон и папир, чак и седам пута, и добијају исти производи. Од такозване чврсте пластике се након рециклаже праве гранулати од којих се прави пластичан намештај и други пластични предмети.
- Од ПЕТ амбалаже се праве ПЕТ влакна - каже Сандра Докић. - Код нас се сакупља само ПЕТ пластика и праве ПЕТ флекице које се потом извозе у Европску унију. Потом се добијају ПЕТ влакна која се користе за производњу грађевинске изолације, а од ње се пуне јоргани, јастуци, седишта у аутомобилским индустријама и слично. У потпуности се може рециклирати стаклена амбалажа, а добијају се исти производи, док се стакло од прозора користи за производњу стаклене вуне. И алуминијумске лименке се, такође, потпуно рециклирају и добија се иста амбалажа, али нажалост не у Србији - оне се извозе у земље ЕУ на рециклирање. Рециклира се и метал и потом враћа у металску индустрију и нову производњу.
- Проценат рециклаже комуналног отпада у Србији сваке године се повећава и за прошлу годину је износио 17,7 одсто- каже Сандра Докић. - То је мало у односу на Европску унију, где у просеку износи 48 одсто, али то не треба да чуди јер се систем управљања отпадом у ЕУ деценијама развија. У Србији је веома развијена рециклажна индустрија, али систем сакупљања отпада није на адекватном нивоу. Исто тако, треба знати да ни у ЕУ нису све државе чланице на истом нивоу и да међу њима постоји велика разлика у рециклажним циљевима које достижу.
Она указује и да је и грађевински отпад у великом проценту рециклабилан али да је за то веома важно да се он на месту настанка правилно сортира и издвоје фракције опасног отпада, а остало се може поново искористи у грађевинској индустрији - изградњи зграда, путне инфраструктуре... Еелектронска и електрична опрема такође се издваја на фракције и опасне се збрињавају на адекватан начин, а остало рециклира и добијају се нови производи. Аутомобилске гуме се могу користити за израду подлога за дечија игралишта, гумене точкове.
- Да су грађани Србије спремни да одвајају отпад уколико имају услове за то показао је и пројекат „Одвајамо“ који је обухватио 17 општина у четири региона, Пирот, Панчево, Дубоко-Ужице и Срем Мачва, општине Панчево, Сремска Митровица, Шабац, Шид, Богатић, Ужице, Чачак, Ивањица, Чајетина, Пожега, Лучани, Бајина Башта, Косјерић, Пирот, Бабушница, Бела Паланка и Димитровград. Резултат је то да је јуну преко 700 тона кућног отпада није одложено на депонију већ је одвојено и предато на рециклажу. Веома је вжно да се повећа свест грађана да се на тај начин доприноси животној средини и да одвојени комунални отпад има највећу употребну вредност уколико је чист и лепо сортиран.
Она напомиње да у Србији има доста иновација у погледу циркуларне економије која отпад сагледава као ресурс.
- Од отпадног јестивог уља се праве сапуни, од старих новина оловке и бојице, од отпадака хране који садржи скроб (рецимо, коре од кромпира), могу се направити биоразградиве кесе које ће у процесу разградње, уколико остану у природи, имати улогу ђубрива... Важно је да свест о потреби рециклаже и убацивања еколошких производа на тржиште постоји, да постоји сарадња научних и академских заједница с привредом како би се циркуларни модел пословања у што већој мери развио и допринео животној средини.
Д. Млађеновић