Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

RECIKLAŽA Od otpada se prave sapuni, olovke, bojice, jastuci

12.09.2023. 08:29 09:05
Piše:
Foto: Youtube printscreen/Televizija Vrnjacka Banja

Svaki put kad se nešto odbaci, treba znati da deo otpada može da se ponovo koristi. Zapravo, veliki deo otpada, koji se svake godine prikupi i komunalnog i ostalog, može se reciklirati ili ponovo upotrebiti čime se i štedi, ali i čuva životna sredinu. Reciklirati se može mnogo toga - karton, papir, staklo, plastika, građevinski otpad... i nakon toga dobiti proizvodi koji će se ponovo koristiti.

Po rečima državnog sekretara Ministarstva zaštite životne sredine Sandre Dokić, recikliranjem se smanjuje pritisak na upotrebu prirodnih resursa, otpad prestaje da bude otpad i postaje resurs i sirovina, a istovremeno se smanjuje pritisak na odlaganja  otpada na deponije. Ona ukazuje da se, kada je reč o komunalnom otpadu, najviše recikliraju karton i papir, čak i sedam puta, i dobijaju isti proizvodi. Od takozvane čvrste plastike se nakon reciklaže prave granulati od kojih se pravi plastičan nameštaj i drugi plastični predmeti.

- Od PET ambalaže se prave PET vlakna - kaže Sandra Dokić. - Kod nas se sakuplja samo PET plastika i prave PET flekice koje se potom izvoze u Evropsku uniju. Potom se dobijaju PET vlakna koja se koriste za proizvodnju građevinske izolacije, a od nje se pune jorgani, jastuci, sedišta u automobilskim industrijama i slično. U potpunosti se može reciklirati staklena ambalaža, a dobijaju se isti proizvodi, dok se staklo od prozora koristi za proizvodnju staklene vune. I aluminijumske limenke se, takođe, potpuno recikliraju i dobija se ista ambalaža, ali nažalost ne u Srbiji - one se izvoze u zemlje EU na recikliranje. Reciklira se i metal i potom vraća u metalsku industriju i novu proizvodnju.


Reciklažna industrija razvijena, ali sistem sakupljanja ne

- Procenat reciklaže komunalnog otpada u Srbiji svake godine se povećava i za prošlu godinu je iznosio 17,7 odsto- kaže Sandra Dokić. - To je malo u odnosu na Evropsku uniju, gde u proseku iznosi 48 odsto, ali to ne treba da čudi jer se sistem upravljanja otpadom u EU decenijama razvija. U Srbiji je veoma razvijena reciklažna industrija, ali sistem sakupljanja otpada nije na adekvatnom nivou. Isto tako, treba znati da ni u EU nisu sve države članice na istom nivou i da među njima postoji velika razlika u reciklažnim ciljevima koje dostižu.


Ona ukazuje i da je i građevinski otpad u velikom procentu reciklabilan ali da je za to veoma važno da se on na mestu nastanka pravilno sortira i izdvoje frakcije opasnog otpada, a ostalo se može ponovo iskoristi u građevinskoj industriji - izgradnji zgrada, putne infrastrukture... Eelektronska i električna oprema takođe se izdvaja na frakcije i opasne se zbrinjavaju na adekvatan način, a ostalo reciklira i dobijaju se novi proizvodi. Automobilske gume se mogu koristiti za izradu podloga za dečija igrališta, gumene točkove.

- Da su građani Srbije spremni da odvajaju otpad  ukoliko imaju uslove za to pokazao je i projekat „Odvajamo“ koji je obuhvatio 17 opština u četiri regiona, Pirot, Pančevo, Duboko-Užice i Srem Mačva, opštine Pančevo, Sremska Mitrovica, Šabac, Šid, Bogatić, Užice, Čačak, Ivanjica, Čajetina, Požega, Lučani, Bajina Bašta, Kosjerić, Pirot, Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad. Rezultat je to da je junu preko 700 tona kućnog otpada nije odloženo na deponiju već je odvojeno i predato na reciklažu. Veoma je vžno da se poveća svest građana da se na taj način doprinosi životnoj sredini i da odvojeni komunalni otpad ima najveću upotrebnu vrednost ukoliko je čist i lepo sortiran.

Ona napominje da u Srbiji ima dosta inovacija u pogledu cirkularne ekonomije koja otpad sagledava kao resurs.

- Od otpadnog jestivog ulja se prave sapuni, od starih novina olovke i bojice, od otpadaka hrane koji sadrži skrob (recimo, kore od krompira), mogu se napraviti biorazgradive kese koje će u procesu razgradnje, ukoliko ostanu u prirodi, imati ulogu đubriva... Važno je da svest o potrebi reciklaže i ubacivanja ekoloških proizvoda na tržište postoji, da postoji saradnja naučnih i akademskih zajednica s privredom kako bi se cirkularni model poslovanja u što većoj meri razvio i doprineo životnoj sredini.

D. Mlađenović

Piše:
Pošaljite komentar