Преговори о минималној цени рада настаљају се сутра

Минимална цена рада би наредне године, према предлогу синдикалаца, требало да буде повећана са 130 на 156 динара по сату, док послодавци пристају на само 137 динара, наводи лист.



У оквиру Социјално-економског савета, синдикати и Унија послодаваца почели су разматрање питања повећања минималне цене рада за следећу годину, пише "Блиц", наводећи да синдикалци сматрају да раст минималца не сме бити мањи од 20 одсто.



Све мање од тога је понижавање грађана, каже председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић.



"Пораст минималне цене рада од осам одсто, који помињу представници власти, је поражавајући. То није довољно према свим параметрима, цени комуналних услуга, животних намирница... Повећање од 10 динара је понижење за раднике", каже Савић.



Према њеним речима, Србија је на последњем месту у региону по висини минималца.



"Наша влада би морала да учини нешто да побољша стандард грађана. Може да укине или смањи опорезивање основице за минималну цену рада, да тих 24.000 динара буде неопорезиво", истиче она.



У Асоцијацији сматрају да цена рада треба да се повећа за 20 одсто, наводи "Блиц".



"И то је недовољно, али барем задовољава минимум потреба", каже Савић.



Са тим се слаже и председник гранских синдиката "Независност" Зоран Стоиљковић.



"Повећање минималца је неопходно... Реално је да тај износ буде двоцифрен, и то пре свега због раста продуктивности", нагласио је Стоиљковић.



С друге стране, како пише лист, за послодавце је најреалније да се минималац повећа за шест одсто, али траже да се повећа и неопорезива основица на плате.



"Повећање зараде не сме да буде само повећање оптерећења привреди, већ мора да се усклади са другим решењима. Већ неколико година није повећавана неопорезива основица на плате, која сада износи 11.600 динара. Њу би требало повећати барем за онолико за колико се повећа минималац, а требало би размишљати и о другим олакшицама", истиче Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.



Како наглашава Атанацковић, веће плате се не могу очекивати ако привреда озбиљно не напредује.



"Ми имамо ниску цену рада, али наш раст је мали. Упола мањи од хрватског, и четири пута нижи у односу на Словенију. Ове године ће бити мањи од предвиђених три одсто. Синдикати се позивају на цену потрошачке корпе. Тачно је да нам зараде заостају за потрошачком корпом али послодавци се ослањају на раст БДП-а, инфлацију, незапосленост...", каже Атанацковић.



"Ако би раст привреде био три одсто и инфлација око три, то значи да реално повећање цене рада може да износи шест одсто, али уз олакшице за привреду", каже за "Блиц" Атанацковић.



Законом је прописано да се сваке године до 15. септембра одређује минимална зарада по сату за следећу годину, подсећа лист, наводећи да минималац за ову годину износи 130 динара, или 22.620 динара месечно.