Послодавци за већи минималац и мање намете привреди

Атанацковић је рекао Танјугу да је законом прописано да се сваке године до 15. септембра одређује минимална зарада по сату, која за ову годину износи 130 динара или 22.620 динара месечно и да би нова цена важила од 1. јануара 2018.

Како каже, одржан је данас први састанак радне групе СЕС-а у којој су представници синдиката, улажу Владе, односно Министарства финансија и Удружења послодаваца. 

Сви су изнели своје ставове, навео је Атанацковић и најавио да ће следећи састанак бити у понедељак, када ће се то СЕС питање конретније размотрити.

"Наш је став да је потребно повећавати, не само минималне, већ  све зараде, али се мора водити рачуна да то не поремети пословање привреде. Никако се не иде да се само нешто повећа, а да се са друге стране не направи распоред компензација", навео је Атанацковић.

УПС, како каже, сматра да треба повећати минималац, али исто тако тражи да се повећа неопорезовани део зараде или на неки други начин да се направи компензација.

"Сваки пут кажемо, реално је да се повећа минималац и остале зараде у смислу инфлације која ће бити наредне године, такође и уколико расте привредна активност, ако нам је БДП порастао онда би у том просеку могла да се и повећа минимална зарада. То мора бити у потпуности усклађено са могућностима привреде, да не буде да је то само нови трошак", казао је Атанацковић.

Напомиње при томе да неопорезовани део на који се не наплаћује порез код свих плата износи нешто више од 11.000.

"Ми ћемо да тражимо да се за наредну годину то повећа у неком износу у коме то оптерећење приозилази из тих већих минималних  зарада", навео је Атанацковић, приметивши да се минималац годинама уназад повећавао изнад раста привреде, иако је и сада један од најмањих у окружењу и Европи.

Истиче, међутим, да се у Хрватској уопште не опорезује минимална зарада.

Минималац је прошле године у Србији био 121 динар.

УПС је спровела анкету са 100 послодаваца и, како каже, две трећине се не слаже са било каквим повећањем минималне зараде, а  трећина сматра да треба повећавати и углавном се ради о фирмама које и не исплаћују минималне зараде, конкретно - фирме у ИТ сектору, чије су плате доста изнад републичког просека.

Атанацковић је додао да је повећање минималца тема пре свега за државу као највећег послодавца, али и за ММФ-а и Светску банку.

Каже и да је данас на састанку затражено да Министарство финансија изнесе свој предлог и визију шта и колико треба да се коригује.

Према подацима УПС-а, на пример у Бугарској је просечна зарада око 413 евра, а минимална за само осам одсто мања, а у Луксембургу је просечна плата око 3.000 евра, а минимална нешто испод 2.000 евра.

Повећање минималне цене рада реална је опција у овом тренутку, пре свега због раста продуктивности, а синдикати неће пристати на "козметичко" повећање већ на двоцифрен проценат раста, рекао је данас председник Уједињених гранских синдиката (УГС) "Независност" Зоран Стојиљковић, додајући да ће процес преговора бити сложен и тежак.

Наводи, да свака страна има свој интерес и да у процесу преговора треба бити реалан.

"Ми се наравно не бисмо задовољили неким минималним козметичким повећањем, једноцифреним резултатом. Мислим да је реално нешто више, двоцифрени износ", каже Стојиљковић за Танјуг.

Додаје да је у условима привредног раста који је до скоро био негативан, високе незапослености, ниских зарада и великог сиромаштва тешко направити договор послодаваца и синдиката као представника запослених. 

"Неколико година није дошло до договора и минимална цена рада одређивана је одлуком владе, што у значајној мери доводи у питање смисао социјалног дијалога", наводи Стојиљковић. 

Он додаје да овог пута постоји расположење и сагласност да минимална цена рада од 130 динара која сада не обезбеђује ни месечну зараду од 200 евра треба да буде подигнута.

 "Различите су врсте расположења међу запосленима и послодавцима, један део послодаваца мисли, по мом мишљењу оправдано, да то условљава ослобађање фискалних намета, пореских оптерећења као и да читава минимална зарада треба да буде неопорезовани део зараде. Испуњавање тих услова би им помогло да пристану на неко повећање минималне цене рада", објашњава Стојиљковић.

Додаје да се повећање минималне цене рада одређује у складу са одређеним индикаторима као што су, потрошачка корпа, стандард, раст друштевног производа, ниво незапослености, кретање продуктивности, инфлација.

"Чуо сам да постоје мишљења да је предложено повећање мало и да треба да изађемо из преговора, ја бих са становишта пристојног нивоа стандарда очекивао да зарада у Србији буде 500, 600 евра, дакле минималац 300 евра. Размишљао бих како смо на репу у региону и како су зараде у свим земљама у окружењу осим БиХ, Македоније далеко веће него у Србији, али када договарате није само ствар жеља, већ да заиста договорите нешто и убедите саговорника да цена треба да расте и да за то има реалног основа", приметио је Стојиљковић.

Он истиче да се морају уважити и аргументи друге стране и да се не ради о "субјективном осећају правичности" како би се могло пристојно живети него постоје и реални оквири.

 "Важно је да изборите максималну одрживу цену рада, а да последица тако увећаних цена рада не буде превођење доброг дела економије у сиву зону", каже Стојиљковић.

 Он додаје да је нарочито велики притисак на мала, приватна предузећа која имају нелојалну конкуренцију, велике намете и који као део легалне екномије траже неку врсту компензације како би зараде расле.