За пола године допловила 124 крузера
У првој половини ове године у нашим лукама је претоварено готово 4,5 милиона тона робе, што је 12 одсто више него у истом периоду лане.
Агенција за управљање лукама на основу досадашњих резултата процењује да ће до краја године у српским лукама бити претоварено више од десет милиона тона терета, док се на путничким пристаништима до краја сезоне може очекивати хиљадито пристајање крузера.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре процењује да ће се до 2025. године готово петина робе превозити бродовима дуж српских река и због тога планира да већ у септембру крене у реализацију пројеката на Дунаву у које ће бити уложено више од 66,5 милиона евра. Први радови у септембру биће у делу од Београда до Бачке Паланке. Тако је у плану уређење корита у Сусеку, Футогу, Аранкиној ади, Чортановцима, Бешки и Преливу. У тим местима биће изграђени хидротехнички објекти да би се успоставили прописани габарити пловног пута који омогућавају несметану пловидбу Дунавом.
У разговору за наш лист вршилац дужности директора Агенције за управљање лукама у Србији Вук Перовић за ову годину је најавио да ће, осим три пристаништа која су већ у функцији – Београд, Нови Сад и Доњи Милановац – бити отворена нова, додајући да је Стратегијом развоја водног саобраћаја предвиђено још 16 нових путничких пристаништа. Тако су већ за пристаништа програлашени Сремски Карловци, Земун, Кладово и Смедерево, а иницирани су и поступци за локације у Беочину, Кањижи и Бечеју. Перовић је изразио очекивања да ће до краја ове године већина путничких пристаништа у Србији расписати јавне позиве за оператере.
Постојеће луке и пристаништа
По подацима на сајту Агенције за управљање лукама, тренутно су луке и пристаниште Лука Апатин, Лука Бачка Паланка, Лука Београд, Лука Дунав– Богојево, Лука Дунав–Панчево, Лука Нови Сад, Лука Прахово, Лука Сента, ХБИС група Београд и Лука Беочин – „Лафарж–БФЦ” д. о. о.
Почетком септембра ће се знати ко ће пројектовати будући изглед луке Смедерево, а наредне године за то би требало да буде спремна и техничка документација, када је планирана и изградња лучке инфраструктуре. У плану је и да се на Дунаву уведе електронско обележавање пловног пута па ће, уместо навигационих бова, бродове усмеравати електронски обележивачи. Министарство грађевине планира и да започне вађење 23 брода потопљена у Другом светском рату која су и даље на пловном делу Дунава.
Љ. Малешевић