Потенцијали геотермалних вода неискоришћени
Да су у нашој земљи потенцијали за коришћење геотермалних вода велики није никаква тајна, а још мање је тајна да се они веома слабо користе, иако је примена многострука, а тиме би се оствариле и велике уштеде. У Војводини се већ дуже од пола века спроводе интензивна и планска истраживања термалних, термоминералних, лековитих и других вода, а на основу великог броја бушотина дубине од око 600 до око 2.500 метара, указује инжењер геологије Станисав Милосављевић из компаније „Технопроинг”, утврђено је да је Војводина веома богата разним типовима таквих вода, а посебно се издвајају поједина подручја.
"Највећи потенцијали утврђени су на северозападу Бачке – од бање „Јунаковић” до Батине, у јужном и источном Срему, Потисју – од Бечеја до мађарске границе, те у средњем и северном Банату", каже Милосављевић.
На тим подручјима утврђене су највеће количине геотермалне воде, као и највише излазне температуре, које се крећу до 82 степена Целзијуса.
По његовим речима, у Војводини има геотермалних вода различитих температура, резерви и квалитета. У зависности од физичко-хемијских карактеристика, капацитета и температуре, те воде могу се користити у енергетске сврхе, лети за климатизацију, зими за загревање, у балнеологији – као помоћно средство у лечењу, као и у области туризма, потом као санитарна топла вода у домаћинствима, а изузетна је и могућност коришћења тих вода и у пољопривреди, као и за узгој рибе и млађи током зиме...
"Предности коришћења геотермалне воде је вишеструк – век бушотине је дуг, а одржавање бушотине и система јефтино и једноставно, реч је о поузданом извору, без осцилалција у капацитету, примена је добра и с еколошког аспекта, и што је веома важно, потпуно је домаћи ресурс... Међутим, неповољно је то што су на почетку улагања велика, али се то сигурно исплати због дугог века експлоатације", каже Милосављевић.
Недавно је у Ади, указује он, у близини постојећег Спортско-рекеративног центра, завршена бушотина за коју је „Технопроинг” урадио пројекат и обавио надзор приликом бушења. Бушотина је на 1.070 метара дубине, излазна темепратура око 60 степени Целзијуса, а капацитет око осам литара у секунди. Та вода се може користити, осим за потребе СРЦ-а у Ади, и у енергетксе сврхе, за загревање дела насеља.
"Предстоји пројекат опремања и коришћења геотермалне воде на тој бушотини, који ће дати јасан одговор на питање за шта би се све она могла користити. За осопособљавање и припрему бушотине за експлоатацију потребно је улагање од око 12.000.000 динара", каже Милосављевић.
И потенцијали коришћења геотермалне воде у Инђији су велики јер је то место у близини ауто-пута, близу је Београда и Новог Сада, аеродрома, а резерве воде су велике, квалитет изузетан јер потиче из кречњака старог више од 60.000.000 година.
"Веома су значајни и геотермални извори у близини Обедске баре јер се ту може направити рибњак за узгој рибе и рибље млађи током зиме, а могуће је користити је и у пољопривреди. Квалитет воде с тог локалитета је такође одличан, што је показао и пилот-пројекат флаширања. Сада се више не користи геотермална вода у Србобрану, која се употребљавала у огледном пластенику на површини од пола хектара, након чега је производња требало да се прошири на шест хектара у стакленицима, али то се, нажалост, није десило. Геотермална вода би се на сличан начин могла користити у многим деловима Војводине, а тиме би се оствариле значајне уштеде и истовремено очувала животна околина", каже Милосављевић.
Потенцијали геотермалних вода ни у Новом Саду нису довољно искоришћени. Осим Јодне бање, где постоји пројекат за бушотину дубине 500 метара из које би се добила вода за терапије у тој медицинској установи, указује Станисав Милосављевић, постоје још три бушотине – у Ветернику, на Адицама и на путу према Рафинерији.
"Ниједна од тих буштина се не користи, што је велика штета. На потесу према Рафинерији, односно ауто-путу где је бушотина, излазна температура воде је око 45 степени Целзијуса. На том месту та вода би се могла искористи у туристичке сврхе, рецимо, изградњу модерног спа-центра или нечег сличног", каже Милосављевић.
Д. Млађеновић