Potencijali geotermalnih voda neiskorišćeni
Da su u našoj zemlji potencijali za korišćenje geotermalnih voda veliki nije nikakva tajna, a još manje je tajna da se oni veoma slabo koriste, iako je primena mnogostruka, a time bi se ostvarile i velike uštede. U Vojvodini se već duže od pola veka sprovode intenzivna i planska istraživanja termalnih, termomineralnih, lekovitih i drugih voda, a na osnovu velikog broja bušotina dubine od oko 600 do oko 2.500 metara, ukazuje inženjer geologije Stanisav Milosavljević iz kompanije „Tehnoproing”, utvrđeno je da je Vojvodina veoma bogata raznim tipovima takvih voda, a posebno se izdvajaju pojedina područja.
"Najveći potencijali utvrđeni su na severozapadu Bačke – od banje „Junaković” do Batine, u južnom i istočnom Sremu, Potisju – od Bečeja do mađarske granice, te u srednjem i severnom Banatu", kaže Milosavljević.
Na tim područjima utvrđene su najveće količine geotermalne vode, kao i najviše izlazne temperature, koje se kreću do 82 stepena Celzijusa.
Po njegovim rečima, u Vojvodini ima geotermalnih voda različitih temperatura, rezervi i kvaliteta. U zavisnosti od fizičko-hemijskih karakteristika, kapaciteta i temperature, te vode mogu se koristiti u energetske svrhe, leti za klimatizaciju, zimi za zagrevanje, u balneologiji – kao pomoćno sredstvo u lečenju, kao i u oblasti turizma, potom kao sanitarna topla voda u domaćinstvima, a izuzetna je i mogućnost korišćenja tih voda i u poljoprivredi, kao i za uzgoj ribe i mlađi tokom zime...
"Prednosti korišćenja geotermalne vode je višestruk – vek bušotine je dug, a održavanje bušotine i sistema jeftino i jednostavno, reč je o pouzdanom izvoru, bez oscilalcija u kapacitetu, primena je dobra i s ekološkog aspekta, i što je veoma važno, potpuno je domaći resurs... Međutim, nepovoljno je to što su na početku ulaganja velika, ali se to sigurno isplati zbog dugog veka eksploatacije", kaže Milosavljević.
Nedavno je u Adi, ukazuje on, u blizini postojećeg Sportsko-rekerativnog centra, završena bušotina za koju je „Tehnoproing” uradio projekat i obavio nadzor prilikom bušenja. Bušotina je na 1.070 metara dubine, izlazna temepratura oko 60 stepeni Celzijusa, a kapacitet oko osam litara u sekundi. Ta voda se može koristiti, osim za potrebe SRC-a u Adi, i u energetkse svrhe, za zagrevanje dela naselja.
"Predstoji projekat opremanja i korišćenja geotermalne vode na toj bušotini, koji će dati jasan odgovor na pitanje za šta bi se sve ona mogla koristiti. Za osoposobljavanje i pripremu bušotine za eksploataciju potrebno je ulaganje od oko 12.000.000 dinara", kaže Milosavljević.
I potencijali korišćenja geotermalne vode u Inđiji su veliki jer je to mesto u blizini auto-puta, blizu je Beograda i Novog Sada, aerodroma, a rezerve vode su velike, kvalitet izuzetan jer potiče iz krečnjaka starog više od 60.000.000 godina.
"Veoma su značajni i geotermalni izvori u blizini Obedske bare jer se tu može napraviti ribnjak za uzgoj ribe i riblje mlađi tokom zime, a moguće je koristiti je i u poljoprivredi. Kvalitet vode s tog lokaliteta je takođe odličan, što je pokazao i pilot-projekat flaširanja. Sada se više ne koristi geotermalna voda u Srbobranu, koja se upotrebljavala u oglednom plasteniku na površini od pola hektara, nakon čega je proizvodnja trebalo da se proširi na šest hektara u staklenicima, ali to se, nažalost, nije desilo. Geotermalna voda bi se na sličan način mogla koristiti u mnogim delovima Vojvodine, a time bi se ostvarile značajne uštede i istovremeno očuvala životna okolina", kaže Milosavljević.
Potencijali geotermalnih voda ni u Novom Sadu nisu dovoljno iskorišćeni. Osim Jodne banje, gde postoji projekat za bušotinu dubine 500 metara iz koje bi se dobila voda za terapije u toj medicinskoj ustanovi, ukazuje Stanisav Milosavljević, postoje još tri bušotine – u Veterniku, na Adicama i na putu prema Rafineriji.
"Nijedna od tih buština se ne koristi, što je velika šteta. Na potesu prema Rafineriji, odnosno auto-putu gde je bušotina, izlazna temperatura vode je oko 45 stepeni Celzijusa. Na tom mestu ta voda bi se mogla iskoristi u turističke svrhe, recimo, izgradnju modernog spa-centra ili nečeg sličnog", kaže Milosavljević.
D. Mlađenović