Порез за аутоматску пушку 12.920 динара, за пиштољ 17.450
Пореска управа Републике Србије саопштила је јуче да је у току уручење решења о утврђеном порезу на регистровано оружје за 2017. годину. Та врста пореза плаћа се за сваки комад оружја.
За аутоматску пушку порез износи 12.920 динара, а за полуаутоматску 5.180. За оружје за личну безбедност за које је издат оружни лист за држање оружја, односно колекционарска дозвола, порез је 3.500 динара, а уколико је уз то издата и дозвола за ношење – 17.450.
Законом је прописано да је рок за плаћање те пореске обавезе 15 дана од дана достављања решења.
По Закону о порезима на употребу, држање и ношење добара, обвезник пореза на оружје је лице на које гласи оружни лист, односно колекционарска дозвола, као и дозвола за ношење оружја. Порез на регистровано оружје утврђује решењем надлежни порески орган, а на основу података које му доставља републички орган управе задужен за унутрашње послове који је издао оружни лист за држање, односно колекционарску дозволу, као и дозволу за ношење оружја.
„Дуге цеви” и код агенција за обезбеђење
У најновијем решењу о порезу на оружје највише недоумица има ставка око аутоматске и полуаутоматске пушке. Такво оружје није дозвољено грађанима, већ само Војсци и полицији. Познаваоци прилика кажу да се порез за наведено оружје односи на правна лица (агенције за обезбеђење) која то оружје користе за приватно обезбеђивање лица и објеката.
По прошлогодишњим подацима, у Србији има 996.500 комада регистрованог оружја. Највише је ловачког оружја (пушке и карабини) – 450.000, следи оружје за личну безбедност (пиштољи и револвери) – 270.000, док је на трећем месту спортско оружје, којег има око 91.500. Ти подаци односе се на поседовање (држање), а кад се преноси, мора да буде расклопљено по пропису.
Статистички подаци које води МУП указују на то да је у Републици Србији тренутно смањена заинтересованост за набављање и држање оружја, наводе у МУП-у Србије.
Међутим, питање је да ли је баш реч о мањој заинтересованости или одустајању грађана суочених с одредбама закона? Познаваоци те тематике и љубитељи оружја и даље сматрају да се дискреционо право полиције да одбије захтев за поседовање оружја прешироко примењује. Чак и грађанин који прође неизбежну безбедносну проверу, да би поседовао оружје за личну безбедност (пиштољ или револвер), мора да увери полицију у то да му је угрожена безбедност „због природе посла или других околности”.
Србију, међутим, мучи проблем илегалног оружја. Нико нема прецизних података о томе колико се дугих и кратких цеви крије у штековима грађана, али у опцији су бројке од 200.000 до чак 900.000 комада. Да би се смањио број илегалног оружја, МУП организује акције легализације. У последње две године, у легализацијама које је МУП расписивао, предато је око 10.000 комада оружја и више од 200.000 комада минско-ескплозивних средстава и муниције. Последња акција је у току и они који имају аутоматско и полуаутоматско оружје и минско-експлозивна средства, који су грађанима забрањени, имају још две недеље да га предају полицији и да за то не сносе никакве санкције.
М. Бозокин