Porez za automatsku pušku 12.920 dinara, za pištolj 17.450
Poreska uprava Republike Srbije saopštila je juče da je u toku uručenje rešenja o utvrđenom porezu na registrovano oružje za 2017. godinu. Ta vrsta poreza plaća se za svaki komad oružja.
Za automatsku pušku porez iznosi 12.920 dinara, a za poluautomatsku 5.180. Za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, porez je 3.500 dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje – 17.450.
Zakonom je propisano da je rok za plaćanje te poreske obaveze 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Po Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja. Porez na registrovano oružje utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ, a na osnovu podataka koje mu dostavlja republički organ uprave zadužen za unutrašnje poslove koji je izdao oružni list za držanje, odnosno kolekcionarsku dozvolu, kao i dozvolu za nošenje oružja.
„Duge cevi” i kod agencija za obezbeđenje
U najnovijem rešenju o porezu na oružje najviše nedoumica ima stavka oko automatske i poluautomatske puške. Takvo oružje nije dozvoljeno građanima, već samo Vojsci i policiji. Poznavaoci prilika kažu da se porez za navedeno oružje odnosi na pravna lica (agencije za obezbeđenje) koja to oružje koriste za privatno obezbeđivanje lica i objekata.
Po prošlogodišnjim podacima, u Srbiji ima 996.500 komada registrovanog oružja. Najviše je lovačkog oružja (puške i karabini) – 450.000, sledi oružje za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri) – 270.000, dok je na trećem mestu sportsko oružje, kojeg ima oko 91.500. Ti podaci odnose se na posedovanje (držanje), a kad se prenosi, mora da bude rasklopljeno po propisu.
Statistički podaci koje vodi MUP ukazuju na to da je u Republici Srbiji trenutno smanjena zainteresovanost za nabavljanje i držanje oružja, navode u MUP-u Srbije.
Međutim, pitanje je da li je baš reč o manjoj zainteresovanosti ili odustajanju građana suočenih s odredbama zakona? Poznavaoci te tematike i ljubitelji oružja i dalje smatraju da se diskreciono pravo policije da odbije zahtev za posedovanje oružja preširoko primenjuje. Čak i građanin koji prođe neizbežnu bezbednosnu proveru, da bi posedovao oružje za ličnu bezbednost (pištolj ili revolver), mora da uveri policiju u to da mu je ugrožena bezbednost „zbog prirode posla ili drugih okolnosti”.
Srbiju, međutim, muči problem ilegalnog oružja. Niko nema preciznih podataka o tome koliko se dugih i kratkih cevi krije u štekovima građana, ali u opciji su brojke od 200.000 do čak 900.000 komada. Da bi se smanjio broj ilegalnog oružja, MUP organizuje akcije legalizacije. U poslednje dve godine, u legalizacijama koje je MUP raspisivao, predato je oko 10.000 komada oružja i više od 200.000 komada minsko-eskplozivnih sredstava i municije. Poslednja akcija je u toku i oni koji imaju automatsko i poluautomatsko oružje i minsko-eksplozivna sredstva, koji su građanima zabranjeni, imaju još dve nedelje da ga predaju policiji i da za to ne snose nikakve sankcije.
M. Bozokin
