Жито без глутена отпорно на сушу

Просечан род проса по хектару креће се од две до четири тоне. Мада се просо сеје у пролеће а жање крајем августа, већ сада вреди размишљати о томе шта би се могло сејати догодине као замена за традиционалне ратарске културе, због честих сушних периода, великих врућина и ради боље зараде.

Агроекономисти кажу да је просо идеална алтернатива пшеници. Предност у производњи проса огледа се првенствено у стабилним приносима у сушним условима, али и томе што су улагања иста као и у производњу кукуруза или сирка

Просо је безглутенско жито, изутетне хранљиве вредности. Користи се у људској исхрани, али и као сточна храна, у производњи алкохола... Од брашна проса се могу меситити хлеб, пецива, тестенине, правити каше… Брашно од проса већ сад се додаје пшеничном брашну при прављењу хлеба и пецива и тако се добијају производи побољшане хранљиве вредности. Осим што не садржи глутен, просо поседује и антифунгицидно и антиканцерогено дејство.

Др Вера Поповић с Одељења за алтернативне биљне културе и органску производњу при Научном институту за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да просо, због одличног технолошког квалитета, заслужује веће површине на војвођанским њивама јер се сада сеје на свега 150 хектара.

– Просо представља важну сировину за особе алергичне на глутен и оболеле од целијакије, којих је у свету више од три милиона – истиче др Вера Поповић. – У свету је под просом 2018. године било 33,6 милиона хектара, а површине под том културом из године у годину се повећавају. Највише се сеје у Кини, Индији, Нигерији… а у нашем окружењу сеју га Мађари, Словаци и Румуни.

Зрно проса садржи 12,5 процената протеина, 3,5 процента уља, 3,1 одсто  пепела, 5,5 одсто целулозе, 64 процента скроба, а садржи и значајне количине гвожђа, калцијума, витамина Бе комплекса... И та хранљива својства проса могу бити разлог зашто би га требало сејати више, поготово што и код нас и у свету расте интересовање за здравому исхрану.

По речима др Вере Поповић, просу највише одговара умерена клима.

– Као јара култура, просо се сеје у априлу и мају. Пошто има добро развијен коренов систем, толерантан је према сушним условима. Добро подноси високе температуре и захтева мање влаге, а потреба за водом највећа је у периоду од влатања до метличења. Због спорог почетног раста, просо захтева чиста земљишта. Као предусев просу погодне су вишегодишње и једногодишње махунарке и окопавине. Просо је добар предусев за многе културе јер земљиште ослобађа корова – истиче др Вера Поповић.

Без обзира на то што овде није традиционална пољопривредна култура и што се мало сеје, семе проса може се купити на домаћем тржишту, каже наша саговорница. По њеним речима, за семенски усев килограм семена кошта 280 динара, а меркантилног око 50.

З. Делић