few clouds
-3°C
24.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ при крају, откупне цене нема ПАОРИМА НУДЕ САМО 20 ДИНАРА ПО КИЛОГРАМУ, ОНИ ТРАЖЕ ВИШЕ ОД 30

10.07.2023. 08:57 13:21
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

На војвођанским пољима жетва пшенице увелико траје и као и сваке године у време најинтензивнијег посла у пољу цена новог рода је непознаница.

Ратарима којима је потребан новац велики откупљивачи нуде акотну цена од 19 и 20 динара по килограму новог зрна, док је ове седмице на Продуктној берзи Нови Сад килограм жита вредео 22,3 динара, а Задружни савез Војводине израчунао да килограм пшенице треба да кошта 33,3 динара уколико земљорадници добију пет тона по хектару, да би покрили само трошкове сетве, и остали без зараде.

И ранијих година било је исто тако, велики трговци су плаћали пшеницу по акотоној цени, а после завршетка жетве када се сабрало колико смо пшенице добили и каквог је квалитета нови род се саопштавало колико кошта усев.

Оно по чему се разликује ова жетва у односу на раније године јесте веће незадовољству ратара због тренутно ниске цене пшенице и вишеструко увећаних трошкова сетве него што су они били у јесен 2021. године, али и због тога што приноси и квалитет зрна нису онакви какви су се очекивали, и што се из године у годину понавља да на бројним откупним местима нема обавештења колико износи акотна цена нове пшенице.

Паори кажу да пшеницу тренутно продаје само онај ко баш мора, али је још већи проблем што нико не зна како ће се кретати откупне цене, јер због сукоба у Украјини влада велика несигурност на глобалном тржишту.

- На откупним местима нису истакнути колико износи аконтација за нови род, какви су услови пријема и откупа пшенице и то је тако годинама уназад.У прва четири дана жетве на подручјима општина Инђије и Стара Пазова земљорадници нису добијални пријемице о предаји пшенице , већ су тек када је у силосе смештено на стотине хиљада тона жита ратарима даван папир да су пшеницу лагеровали - казао је за Дневник почасни председник Иницијативе за опстанак пољопривреде Србије Радослав Адамовић, рекавши да пољопривредна инспекција уопште не обилази откупна места, не само у ове две општине већ уопште, па су обустали да зову инспекторе и пријављују незаконитости.

Уз ове неправилности нису сви земљорадници задовољни ни колико су добили пшенице. Ратар из Турије у општини Србобран Саша Атанацковић завршио је жетву пшенице и није задовољан ни колико је добио пшенице ни каквог је квалитета зрно. - Мада се на око чинило да је пшеница одлично родила, ипак су честе и обилне кише учиниле своје , без обзира на то што је агртотехника примењивама у потпуности. Има доста неналивеног зрна које ће ићи у примесе, хектолитарска маса је мала а зрно није довољно суво.

Зато земљорадници ,каже Атанацковић стрепе,да ли ће покрити трошкове производње, док зараду од жита нико ни не спомиње у оваквим условима привређивања и климатским условима. - Само малобројни ће успети да сачувају род до више цене пшенице, уколико уопште буде скупља.

Атанцковић каже да је добио око седам тона по хектару а очекивао је да хлебног зрна буде за тону више.- Део жита ћу продати одмах да би платио репоматеријал за сетву који сам задужио пре годину дана и код отплате тог дуга нема чекања, јер и фирма код које сам пазарио, такође се задужила.


Хлеб и брашно морају бити јефтинији

Задружни савез Војводине израчнао је да су ратари за сетву пшенице уложили 166.498,68 динара по хектару, да би обавили машинску обраду њива за чега им је требало 66,323,50 динара,купили репорматеријал за 89,642,18 динара и за остале трошкове - доприносе за пензијско осигурање и осигурање усеве 10.533 динара. Да би покрили ове издатке килогорам новог рода пшенице по њиховом рачуну треба да вреди 33,3 динара уколико су добили просечан принос од пет тона по хектару.

Али уколико је пшенице било више килограм зрна треба да буде јефтинији. Онима који су добили шест тона по хектарту њима је довољно да нови усев вреди 27,75 динара да би покрили издатке, док они који скину седам тона по хектару хлебног зрана могу жито да продају и за 23,79 динара, што је приближна сума по којој се сада тргује на Продуктној берзи Нови Сад. Уколико се заиста са новим родом буде трговало по садашњем коштању пшенице од 22,3 динара онда не постоји ниједан разлог да цене хлеба, пецива, брашна, тестенине... не оду наниже бар за четвртину у односу на садашње.


За разлику од атара око Србобрана жито је у околини Сенте и Кикинде  доброг квалитета а приноси се крећу око седам до осам тона. Млинари га већ седам дана откупљују по акотној цени од 19 динара за килограм.

- Житопромет - Млин АД Сента већ је напунио 40 одсто капацитета и наредних дана планира да заврши откуп - казао је за Дневник директор Предраг Ђуровић. - Лане смо пшеницу у време жетве плаћали 35 и 36 динара а сада је откупљујемо за 19 динара по акотној цени. Када се буде формирала цена за нови род исплатићемо земљорадницима разлику.

Колико ће коштати брашно од ове жетве у малопродаји Ђуровић наглашава да млинари чекају шта ће рећи Влада Србије, јер је цена брашно ограничена према Уредби до краја августа и тип брашна 400 не сме да буде скупље од 84,7 динара..

- Већ два месеца брашно је у велепродаји јефтиније него што је било , кошта 33 и 34 динара килограм, а колико ће спрам те цене намирница  бити у маркетима то ће одлучити држава - казао је Ђуровић.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар