Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

ŽETVA PŠENICE pri kraju, otkupne cene nema PAORIMA NUDE SAMO 20 DINARA PO KILOGRAMU, ONI TRAŽE VIŠE OD 30

10.07.2023. 08:57 13:21
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Na vojvođanskim poljima žetva pšenice uveliko traje i kao i svake godine u vreme najintenzivnijeg posla u polju cena novog roda je nepoznanica.

Ratarima kojima je potreban novac veliki otkupljivači nude akotnu cena od 19 i 20 dinara po kilogramu novog zrna, dok je ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram žita vredeo 22,3 dinara, a Zadružni savez Vojvodine izračunao da kilogram pšenice treba da košta 33,3 dinara ukoliko zemljoradnici dobiju pet tona po hektaru, da bi pokrili samo troškove setve, i ostali bez zarade.

I ranijih godina bilo je isto tako, veliki trgovci su plaćali pšenicu po akotonoj ceni, a posle završetka žetve kada se sabralo koliko smo pšenice dobili i kakvog je kvaliteta novi rod se saopštavalo koliko košta usev.

Ono po čemu se razlikuje ova žetva u odnosu na ranije godine jeste veće nezadovoljstvu ratara zbog trenutno niske cene pšenice i višestruko uvećanih troškova setve nego što su oni bili u jesen 2021. godine, ali i zbog toga što prinosi i kvalitet zrna nisu onakvi kakvi su se očekivali, i što se iz godine u godinu ponavlja da na brojnim otkupnim mestima nema obaveštenja koliko iznosi akotna cena nove pšenice.

Paori kažu da pšenicu trenutno prodaje samo onaj ko baš mora, ali je još veći problem što niko ne zna kako će se kretati otkupne cene, jer zbog sukoba u Ukrajini vlada velika nesigurnost na globalnom tržištu.

- Na otkupnim mestima nisu istaknuti koliko iznosi akontacija za novi rod, kakvi su uslovi prijema i otkupa pšenice i to je tako godinama unazad.U prva četiri dana žetve na područjima opština Inđije i Stara Pazova zemljoradnici nisu dobijalni prijemice o predaji pšenice , već su tek kada je u silose smešteno na stotine hiljada tona žita ratarima davan papir da su pšenicu lagerovali - kazao je za Dnevnik počasni predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije Radoslav Adamović, rekavši da poljoprivredna inspekcija uopšte ne obilazi otkupna mesta, ne samo u ove dve opštine već uopšte, pa su obustali da zovu inspektore i prijavljuju nezakonitosti.

Uz ove nepravilnosti nisu svi zemljoradnici zadovoljni ni koliko su dobili pšenice. Ratar iz Turije u opštini Srbobran Saša Atanacković završio je žetvu pšenice i nije zadovoljan ni koliko je dobio pšenice ni kakvog je kvaliteta zrno. - Mada se na oko činilo da je pšenica odlično rodila, ipak su česte i obilne kiše učinile svoje , bez obzira na to što je agrtotehnika primenjivama u potpunosti. Ima dosta nenalivenog zrna koje će ići u primese, hektolitarska masa je mala a zrno nije dovoljno suvo.

Zato zemljoradnici ,kaže Atanacković strepe,da li će pokriti troškove proizvodnje, dok zaradu od žita niko ni ne spominje u ovakvim uslovima privređivanja i klimatskim uslovima. - Samo malobrojni će uspeti da sačuvaju rod do više cene pšenice, ukoliko uopšte bude skuplja.

Atancković kaže da je dobio oko sedam tona po hektaru a očekivao je da hlebnog zrna bude za tonu više.- Deo žita ću prodati odmah da bi platio repomaterijal za setvu koji sam zadužio pre godinu dana i kod otplate tog duga nema čekanja, jer i firma kod koje sam pazario, takođe se zadužila.


Hleb i brašno moraju biti jeftiniji

Zadružni savez Vojvodine izračnao je da su ratari za setvu pšenice uložili 166.498,68 dinara po hektaru, da bi obavili mašinsku obradu njiva za čega im je trebalo 66,323,50 dinara,kupili repormaterijal za 89,642,18 dinara i za ostale troškove - doprinose za penzijsko osiguranje i osiguranje useve 10.533 dinara. Da bi pokrili ove izdatke kilogoram novog roda pšenice po njihovom računu treba da vredi 33,3 dinara ukoliko su dobili prosečan prinos od pet tona po hektaru.

Ali ukoliko je pšenice bilo više kilogram zrna treba da bude jeftiniji. Onima koji su dobili šest tona po hektartu njima je dovoljno da novi usev vredi 27,75 dinara da bi pokrili izdatke, dok oni koji skinu sedam tona po hektaru hlebnog zrana mogu žito da prodaju i za 23,79 dinara, što je približna suma po kojoj se sada trguje na Produktnoj berzi Novi Sad. Ukoliko se zaista sa novim rodom bude trgovalo po sadašnjem koštanju pšenice od 22,3 dinara onda ne postoji nijedan razlog da cene hleba, peciva, brašna, testenine... ne odu naniže bar za četvrtinu u odnosu na sadašnje.


Za razliku od atara oko Srbobrana žito je u okolini Sente i Kikinde  dobrog kvaliteta a prinosi se kreću oko sedam do osam tona. Mlinari ga već sedam dana otkupljuju po akotnoj ceni od 19 dinara za kilogram.

- Žitopromet - Mlin AD Senta već je napunio 40 odsto kapaciteta i narednih dana planira da završi otkup - kazao je za Dnevnik direktor Predrag Đurović. - Lane smo pšenicu u vreme žetve plaćali 35 i 36 dinara a sada je otkupljujemo za 19 dinara po akotnoj ceni. Kada se bude formirala cena za novi rod isplatićemo zemljoradnicima razliku.

Koliko će koštati brašno od ove žetve u maloprodaji Đurović naglašava da mlinari čekaju šta će reći Vlada Srbije, jer je cena brašno ograničena prema Uredbi do kraja avgusta i tip brašna 400 ne sme da bude skuplje od 84,7 dinara..

- Već dva meseca brašno je u veleprodaji jeftinije nego što je bilo , košta 33 i 34 dinara kilogram, a koliko će spram te cene namirnica  biti u marketima to će odlučiti država - kazao je Đurović.

Z. Delić

Piše:
Pošaljite komentar