За уље тикве три златне звездице из Лондона

И за тикву голицу ова сезона је због суше доста тешка, биће мало слабија, али се наш саговорник ипак нада да ће семе бити доброг квалитета.

„Овај дан ми је посебно радостан пошто сам управо добио обавештење из Лондона да смо међу десет најбољих уља тикве голице у Европи, са три златне звездице“, не скрива задовољство Јожеф Дањи.

Породица Дањи тикву голицу негује на 37 хектара сопствене производње. За разлику од prеthodnih сезона, ове нису уговарали производњу са другим произвођачима, пошто веома ригорозно морају чувати квалитет.

„Приноси семена тикве голице ће у предстојећој берби бити различити, у зависности од земљишта и утицаја суше. Пошто примењујемо врхунску агротехнику, надам се да ћемо покрити трошкове, што је за ову сушну годину успех“, вели Дањи.

У лањској берби Дањијеви су остварили принос од скоро једну тону сувог семена по хектару, а ове године ће бити здовољни ако буде и 400 килограма по хектару. Род подбацује због суше.

„За наводњавање има могућности, али претерано јака врућина све упропасти“, додаје Дањи.

Производњу и пласман семена тикве голице, уља и других производа породица из Хоргоша остварује преко породичне фирме “Агросфера” ДОО. Јожеф каже да је тржиште веома шаролико и променљиво, али да је за успех итекако важно 

У посао је укључен Јожефов син Виктор Дањи, сада власник и директор фирме, а ћерка Ева живи у Мађарској и задужена је за продају. Ова хоргошка фирма управо почиње извоз за Израел, Енглеску, Немачку…

Подршка из Фондације „Пропсеритати”

На конкурсу Фондације “Просперитати” уз сопствено учешће добили су трактор вредан 16.900 евра, од чега је 800.000 динара или 38 одсто је била подршка из Фондације “Пропсеритати”.

„То је специјални трактор за обраду тикве. Пошто је сејемо на ширину од 140 центиметара, овај трактор је мало шири од обичног, али је доста лаганији и не сабија толико земљу, па је за пролећну припрему земље јако добар“, појашњава Јожеф Дањи.

„Свако тржиште је на свој начин тешко, треба увек бити у стању да се производи квалитетно, да се квалитет задржи и онда се могу продати производи“, каже Дањи.

Купци производа од тикве голице прате резултате испитивања из Лондона, па “Агросфера” захваљујући квалитету има тржиште за производе под робном марком “Донум тере”, односно “Дар природе”. 

„Прошле године смо на време убрали семе и одмах у септембру га продали остваривши два и по пута већу цену него што је рецимо било у новембру. Цена је јако пала, варира као и приноси, а пуно зависи од понуде Кинеза. Рецимо, у Мађарској се за килограм семена тикве голице могло добити евро и по, а ми смо лане успели да продајемо по четири евра. Ми имамо врхунски квалитет, мислим да смо први у Србији, што потврђују и ови резултати из Лондона. У Србији је пет-шест произвођача, три уљаре које раде на више, а површине под тиквом голицом ове сезоне су око 300 хектара. У најбољим годинама, у време екпанзије овог усева је било 1.800 до 2.000 хектара“, сазнајемо од Дањија.

Тиква голица је јако осетљива биљка и јако варирају и принос и цена семена, па је и то разлог што су амбиције неких произвођача о великој заради, спласнуле на варљивом тржишту.

Добит повећава прерада семена тикве голице у уље и друге производе, јер уколико се семе продаје само као сировина, онда прерађивачи “убирају кајмак”.

„Имамо девет машина за дораду семена. Велика је заблуда код тикве голице, јер они који навелико користе уље тикве, они не знају шта је хладно цеђено уље. Штајерци и данас ручно раде, али треба много ангажовања. На хладно цеђеном уљу почиње се 1. јануара и машина може радити до 31. децембра, а Аустријанци сваких пола сата ручно пуне пресу. Када сам питао стручњаке са Технолошког факултета у Новом Саду, рекли су да је добро и једно и друго уље, али када сам питао које уље користе, рекли су ипак да користе Штајерско. Разлика је само у томе што је за аустријско хладно цеђено уље преса 1.800 евра, а Штајерска 240.000 евра. Разлика је у технологији очита, али форсира се оно што је јефтиније“, објашњава Дањи.

Раније је породица Дањи била посвећена производњи поврћа, али више не, јер за интензивно бављење повртарством потребно је много више радне снаге, које мањка у Хоргошу, јер је велики број Хоргошана отишао у иностранство.

„Код тикве голице добрим делом је берба механизована, па смо се определили да напустимо повртарство. Међутим, и у време бербе тикве голице потребно је на линији обезбедити минимум осам радника. Тада се ради нон - стоп. Берба креће око 20. августа, ово нам је 16. сезона и свака је до сада била различита. Комбајн је спреман, још гледамо какво ће бити време и како да га подесимо, да што више семена уберемо“, констатује Дањи.

Текст и фото: Милорад Митровић