Za ulje tikve tri zlatne zvezdice iz Londona

I za tikvu golicu ova sezona je zbog suše dosta teška, biće malo slabija, ali se naš sagovornik ipak nada da će seme biti dobrog kvaliteta.

„Ovaj dan mi je posebno radostan pošto sam upravo dobio obaveštenje iz Londona da smo među deset najboljih ulja tikve golice u Evropi, sa tri zlatne zvezdice“, ne skriva zadovoljstvo Jožef Danji.

Porodica Danji tikvu golicu neguje na 37 hektara sopstvene proizvodnje. Za razliku od prethodnih sezona, ove nisu ugovarali proizvodnju sa drugim proizvođačima, pošto veoma rigorozno moraju čuvati kvalitet.

„Prinosi semena tikve golice će u predstojećoj berbi biti različiti, u zavisnosti od zemljišta i uticaja suše. Pošto primenjujemo vrhunsku agrotehniku, nadam se da ćemo pokriti troškove, što je za ovu sušnu godinu uspeh“, veli Danji.

U lanjskoj berbi Danjijevi su ostvarili prinos od skoro jednu tonu suvog semena po hektaru, a ove godine će biti zdovoljni ako bude i 400 kilograma po hektaru. Rod podbacuje zbog suše.

„Za navodnjavanje ima mogućnosti, ali preterano jaka vrućina sve upropasti“, dodaje Danji.

Proizvodnju i plasman semena tikve golice, ulja i drugih proizvoda porodica iz Horgoša ostvaruje preko porodične firme “Agrosfera” DOO. Jožef kaže da je tržište veoma šaroliko i promenljivo, ali da je za uspeh itekako važno 

U posao je uključen Jožefov sin Viktor Danji, sada vlasnik i direktor firme, a ćerka Eva živi u Mađarskoj i zadužena je za prodaju. Ova horgoška firma upravo počinje izvoz za Izrael, Englesku, Nemačku…

Podrška iz Fondacije „Propseritati”

Na konkursu Fondacije “Prosperitati” uz sopstveno učešće dobili su traktor vredan 16.900 evra, od čega je 800.000 dinara ili 38 odsto je bila podrška iz Fondacije “Propseritati”.

„To je specijalni traktor za obradu tikve. Pošto je sejemo na širinu od 140 centimetara, ovaj traktor je malo širi od običnog, ali je dosta laganiji i ne sabija toliko zemlju, pa je za prolećnu pripremu zemlje jako dobar“, pojašnjava Jožef Danji.

„Svako tržište je na svoj način teško, treba uvek biti u stanju da se proizvodi kvalitetno, da se kvalitet zadrži i onda se mogu prodati proizvodi“, kaže Danji.

Kupci proizvoda od tikve golice prate rezultate ispitivanja iz Londona, pa “Agrosfera” zahvaljujući kvalitetu ima tržište za proizvode pod robnom markom “Donum tere”, odnosno “Dar prirode”. 

„Prošle godine smo na vreme ubrali seme i odmah u septembru ga prodali ostvarivši dva i po puta veću cenu nego što je recimo bilo u novembru. Cena je jako pala, varira kao i prinosi, a puno zavisi od ponude Kineza. Recimo, u Mađarskoj se za kilogram semena tikve golice moglo dobiti evro i po, a mi smo lane uspeli da prodajemo po četiri evra. Mi imamo vrhunski kvalitet, mislim da smo prvi u Srbiji, što potvrđuju i ovi rezultati iz Londona. U Srbiji je pet-šest proizvođača, tri uljare koje rade na više, a površine pod tikvom golicom ove sezone su oko 300 hektara. U najboljim godinama, u vreme ekpanzije ovog useva je bilo 1.800 do 2.000 hektara“, saznajemo od Danjija.

Tikva golica je jako osetljiva biljka i jako variraju i prinos i cena semena, pa je i to razlog što su ambicije nekih proizvođača o velikoj zaradi, splasnule na varljivom tržištu.

Dobit povećava prerada semena tikve golice u ulje i druge proizvode, jer ukoliko se seme prodaje samo kao sirovina, onda prerađivači “ubiraju kajmak”.

„Imamo devet mašina za doradu semena. Velika je zabluda kod tikve golice, jer oni koji naveliko koriste ulje tikve, oni ne znaju šta je hladno ceđeno ulje. Štajerci i danas ručno rade, ali treba mnogo angažovanja. Na hladno ceđenom ulju počinje se 1. januara i mašina može raditi do 31. decembra, a Austrijanci svakih pola sata ručno pune presu. Kada sam pitao stručnjake sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, rekli su da je dobro i jedno i drugo ulje, ali kada sam pitao koje ulje koriste, rekli su ipak da koriste Štajersko. Razlika je samo u tome što je za austrijsko hladno ceđeno ulje presa 1.800 evra, a Štajerska 240.000 evra. Razlika je u tehnologiji očita, ali forsira se ono što je jeftinije“, objašnjava Danji.

Ranije je porodica Danji bila posvećena proizvodnji povrća, ali više ne, jer za intenzivno bavljenje povrtarstvom potrebno je mnogo više radne snage, koje manjka u Horgošu, jer je veliki broj Horgošana otišao u inostranstvo.

„Kod tikve golice dobrim delom je berba mehanizovana, pa smo se opredelili da napustimo povrtarstvo. Međutim, i u vreme berbe tikve golice potrebno je na liniji obezbediti minimum osam radnika. Tada se radi non - stop. Berba kreće oko 20. avgusta, ovo nam je 16. sezona i svaka je do sada bila različita. Kombajn je spreman, još gledamo kakvo će biti vreme i kako da ga podesimo, da što više semena uberemo“, konstatuje Danji.

Tekst i foto: Milorad Mitrović