ЗА ТРИ САТА ШЕТЊЕ ЗАРАДИ „ЦРВЕНУ“ Врањанка ради искључиво ПОСЛЕ КИШЕ, а све што „убере“ завршава као ДЕЛИКАТЕС у Француској! Ево којим се УНОСНИМ ПОСЛОМ она бави (ФОТО)

Једна од њих је и шездесетогодишња жена из села Моштаница, која је након кише, која је синоћ падала, ујутру зором кренула у „бербу“, како овде зову сакупљање ових мекушаца.

Пужева има после кише. Најактивнији су ујутру од пет, па тако до 8 или 9 сати. Тад излазимо на терен. Нема везе, ако је киша, још боље, јер су тада најактивнији. Јуче сам успела да накупим 15 килограма пужева. Предала сам их у откуп у суседном селу Ранутовац. Цена ових које сакупљамо поред путева, у ливадама и на њивама је 60 динара по килограму. Има и оних поред река, они су мало скупљи, 70 динара за килограм. Сад им је сезона, може нешто да се заради, колико толико, мука је ово, али кад седиш код куће, па нема ни тога, прича она.

Објашњава да их продају у откуп, а где даље то предузеће пласира, не зна.

Осим за људску исхрану, користе се и у козметичкој индустрији, тако сам чула. Лично их никад нисам јела, нити спремала. Мислим да не бих могла да их једем, додаје ова жена.

Ноге су јој мокре од кише до колена. За откривање пужева у трави, користи дрвени штап, којим помера биљке, не би ли лакше уочила ове животињице.

Пужеви из Врања ће завршити у Француској, која годишње поједе 30.000 тона као деликатес, а килограм целих смрзнутих пужева кошта и до 30 евра.

У Врању се сакупљањем баве људи без сталног посла, старији или жртве транзиције. Они не могу да нађу сталан посао у тим годинама, а до пензије има још времена.

Француска, осим за сопствену употребу, пужеве извози у друге државе. С друге стране, у Србији је употреба ове врсте меса у људској исхрани слабо заступљена.

Месо је богато беланчевинама, док масноћа има мало. Месо пужа је богато минералним солима и есенцијалним аминокиселинама, па се убраја у нискокалоричну групу намирница.

Дневник/Еспресо