Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

За сто година производња хмеља хиљаду пута мања

21.04.2019. 10:39 19:14
Пише:
Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Некада је Бачки Петровац био прекривен пољима хмеља, јер је у атару овог места било и до 8.000 хектара под овом културом, да би се после Другог светског рата та површина смањила на 1.200 хектара у целој Војводини, од чега је Бачки Петровац имао читавих 200, а данас спао на Растиславових осам хектара.

Наиме, Растислав Струхар пољопривредник из Бачког Петровца једини у целој Србији гаји хмељ на осам хектара, али и једини на свету гаји три домаће сорте хмеља.

За хмељ се некада говорило да га гаје само коцкари и картароши, јер са овом биљком никада не знате да ли ће се род исплатити, или ће година заказати.

-Са хмељом се никад не зна, а занимљиво је да су у Бачком Петровцу баш сви који су гајили хмељ, били и картароши, те сам и ја научио да играм преферанс са 12 година- каже Растислав и додаје да је уважио добар савет да се хмељ увек гаји на 10 одсто од укупне површине земље, баш због његове променљиве ћуди.

Нама је овај пут била занимљива прича о хмељу, те смо посетили његову парцелу од осам хектара на којој су радници везивали тракице, преко којих ће ова биљка са тек неколико центиметара колико сада има на земљи, до августа протегнути у небо пуних шест- седам метара.

-Имамо три домаће и четири америчке сорте, за које смо у почетку мислили да ће бити веће интересовање, јер су светски популарне, али показало се ипак супротно. Већа је тражња за домаћим сортама- каже Струхар, који у својој фирми “Петровац” данас ради са женом, али запошљава и 100 радника, јер пољопривреда није једина делатност којом се ова породица бави.

Према његовим речима, за домаће сорте хмеља заинтересоване су крафт пиваре, којих је у Србији из године у годину све више, те половина купује хмељ баш од Растислава, али је његова фирма недавно склопила сарадњу и са Београдском индустријом пива, која ће убрзо на тржиште избацити пиво од 100 одсто домаћих сорти под називом “Наше домаће пиво”. 

-Са њима смо потписали уговор да у следеће три године купе 80 одсто производње домаћих сорти, и план нам је да као и до сад повећавамо засаде сваке године, а циљ нам је да достигнемо 20 хектара под хмељом- каже Струхар. -Хмељ је специфичан, јер се не може пласирати као друга роба, али и због тога што се размножава из садница, и из једне се идуће године може добити једна до две нове саднице, зависи од године, па се рачуна да даје једну и по нову садницу сваке године. Примера ради, ви посадите хектар пшенице или соје и из следеће године што скинете, можете посадити 50, чак и 100 хектара.

Домаће сорте (“Робуста”, “Арома” и “Бачка”) не могу нигде да се купе, то је специфично и затворено тржиште, тврди Растислав, а он је своје добио од Института “НС семе” од Одељења за алтернативне културе које се налази у Бачком Петровцу (некада Одељење за хмељ и сирак).

-Они имају 30 или 40 коренова од сваке сорте, од којих смо прве саднице добили и засадили у пролеће 2015.године, а америчке сорте, које су стигле из Вашингтона и Орегона годину дана раније. Из САД је стигло 200 садница, међутим данас их имамо око 30 до 40 хиљада- каже Струхар.

Хмељ је вишегодишња биљка, која почиње да расте с првим топлим временом, и траје 15 година.

-Изданци су већ кренули, а берба је крајем августа, почетком септембра, траје око 20 дана, и после тога иде на сушење које траје шест, седам сати, затим хмељ иде да лежи, како би се хомогенизовао, односно уједначио. Пре сушења, хмељ има око 37, 40 одсто влаге, да би се осушио на 8 до 11 одсто. Након тога долази палетирање, па вакуум паковање у трослојну фолију и затим иде у хладњачу и ту се чува на три до четири степена док не дођу купци- каже Растислав.

Међутим, и кућних пивара је све више, па је Струхар у прошлој години забележио продају самоуким ентузијастима као количину коју су купиле две највеће крафт пиваре код нас.


Тешко успева ниже од Дунава

Пре око стотину година, у деловима Мачве, око Илока, хмељ је био популаран, тврди Растислав, јер хмељ тешко успева ниже од Дунава.

- Бачки Петровац се сматра природном најјужнијом тачком где може да се узгаја хмељ и 45 паралела се некако рачуна природном границом. Многи су покушавали и у Крушевцу, Ваљеву, Чачку, порасте хмељ, али мањи је принос и слабији квалитет, те су људи увидели да се не исплати форсирати тамо где не иде- напомиње Растислав и додаје да је некада хмељ из целе Војводине долазио на дораду у Бачки Петровац, баш због положаја, али и магацина са 11 спратова и 10.000 квадрата, који је изграђен седамдесетих, поред којег се налази велика палетара.


Растислав каже да крафт пивара у Србији има око 50, од којих је 35 до 40 регистровано и имају озбиљну опрему за мини производњу, иако су њихове серије мале.

- Крафт пиваре су више оријентисане на белгијске врсте пива, те имају потпуно другачији стил од индустријског пива, која су претежно лагер, светлија пива. Од новосадских крафт пивара наши купци су и “Збир”, “Разбибрига” и “Браухаус”. С друге стране и Нишка пивара је показала интересовање за сарадњу јер желе да избаце ново пиво на тржиште, али и неке стране фирме, које се тренутно снабдевају од великих светских произвођача, који су такође почели да нас контактирају, јер добијају захтеве из Србије за домаћим хмељом- каже Растислав и додаје да сваки викенд пије друго пиво, оно које му донесу пивари, направљено од његовог хмеља.

Маша Стакић

Фото: Радивој Хаџић

Пројекат „Бачки Петровац данас“ реализује ДВП продукција, а суфинансира општина Бачки Петровац. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Пише:
Пошаљите коментар