Увозно семе потискује домаће на уштрб квалитета

Према речима проф. Мирослава Малешевића, стручног саветника у компанији “Бест сеед продуцер (БСП)”, која у Србобрану има један од највећих дорадних центара у Србији, наша држава је све до 2016. године била значајан извозник семена, али су се околности у последњих пар година значајно промениле.

- Имали смо извоз семена који је значајно превазилазио увоз, тако да је суфицит у међународној трговини са 30 милиона долара у 2012. години, пао на свега 1,9 милиона долара у 2015. Ствари су се по домаће произвођаче додатно погоршале  2016. године када је Србија постала увозник семена, а остварени дефицит у трговини је износио чак 19,4 милиона долара. То је прилично драстичан преокрет у јако кратком периоду – каже проф Малешевић.

Према његовим речима, домаће сорте и хибриди и даље имају веома добар рејтинг у иностранству, али их на домаћем тржишту  потискују  увозници семена.

-То се посебно односи на хибриде кукуруза и сорте пшенице. Да ли је то оправдано, велико је питање. Поређења потенцијала за принос страних и домаћих сорти у непристрасним огледима, које спроводи Сортна комисија Министарства пољопривреде, или код самих произвођача, показују да су домаће сорте веома конкурентне по приносу, а да су супериорне када је у питању квалитет. То најбоље илуструје пример пшенице. Тренутно се у производњи налази преко 100 сорти (од 183 које се налазе на сортној листи). Доминирају интродуковане сорте , из различитих европских селекционих кућа. На жалост, преко 80 % гајених сорти имају имају низак потенцијал за квалитет зрна, али по приносу имају малу предност над квалитетнијим сортама. Квалитетне сорте су углавном домаћег порекла, преко 96 %, док су квалитетније сорте иностраног порекла  заступљене са око 4 одсто. Иако их на сортној листи има, оне немају предност по приносу у односу на домаће. Баш због свог квалитета натраженије сорте су Симонида, Звездана и старије сорте Победа и Ренесанса – каже проф. Мирослав Малешевић. 

Подаци о количини новца која се сваке јесени и пролећа издваја за сетву, јасан су показатељ да је семенарство уносан посао, а то показују и бројни регистровани одржаваоци страних сорти, који купују основно семе у иностранству и дистрибуирају га у Србији, везујући промет семена са прометом пестицида. Према Малешевићевим речима они на тај начин постају конкурентнији од домаћих семенских кућа, а таква ситуација на тржишту има неповољан утицај и на наше Институте, који су ствараоци сорти.

-Никако се не сме занемарити агресивни маркетинг, посебно код мултинационалних компанија… Иако произвођачи сами врше избор сорти, тржишни амбијент је крајње неповољан за произвођаче пшенице због ниске откупне цене, а произвођачи су остали без подстицаја за примарну производњу. На тржишту пшенице не постоје разлике у цени према технолошком квалитету зрна, тако да се намеће борба за што виши принос и то иде на руку страним сортама и њиховим заступницима. Као епилог таквих односа на тржишту, просечан квалитет српске пшенице је опао, па је мањи и интерес купаца из иностранства за нашу пшеницу, а исто важи и за домаће брашно – објашњава проф. Малешевић. 

Он указује и на додатни  проблем који представља све масовнија употреба недекларисаног семена код пшенице, као и код соје.

-Процењује се да је у текућој пољопривредној сезони, преко 50 одсто површина засејано „семеном са тавана“. Овај проблем угрожава и обесмишљава семенарство код самооплодних биљака, а индиректну одговорност сносе и државни органи који су донели Закон о семену, али га не спроводе о чему сведоче бројни нерегистровани дорађивачи, неконтролисана продаја фунгицида за дезинфекцију семена у малим паковањима... – наводи проф Малешевић и додаје да раст употребе недекларисаног семена наноси штету свим актерима у ланцу производње пшенице.

Према речима Љиљане Милошевић, директорице маркетинга у “Бест сеед продуцер”, у предлогу који је упућен министарству се предлаже пооштравање казнене мере за прекршиоце Закона о семену у делу о доради семена, а једна од мера која се препоручује јесте и увођење неке врсте подстицаја за сетву квалитетнијих сорти и за употребу декларисаног семена.

У “БСП”,  основаном 2009. године, који је дораду и паковање семенских стрних жита, кукуруза, уљарица и других култура на најсавременијој опреми развио у запуштеним халама србобранског “Елана”, кажу да очекују позитивне помаке када је домаће семенарство у питању. 

-Ми са капацитетом дораде од 400 тона семене пшенице на дан јесмо један од регионалних лидера, а и наши други капацитети су на нивоу великих европских компанија. Управо због тога као и због 12 златних медаља за квалитет са Новосадског сајма имамо и одговорност према произвођачима и то како у смислу што бољег семена које им испоручујемо тако и у смислу  да предлажемо решења која ће допринети конкурентости домаћих сорти, а тиме посредно допринети и развоју наше пољопривреде – рекла је Љиљана Милошевић, директор маркетинга „Бест Сеед Продуцера“.

У циљу успешнијег решавања проблема у домаћем семенарству, недавно је покренута широка акција ка министарству пољопривреде. Иницијативу су покренули компанија “Бест сеед продуцер” из Србобрана заједно са  Институтом за ратарство и повртарство, Институтом за кукуруз Земун Поље и Академским одбором за село САНУ. У документацији која је пре три месеца упућена Министарству пољопривреде се између осталог предлаже да министарство објави листе сорти по припадности технолошкој групи, како би произвођачи на почетку производног процеса знали шта их очекује у моменту продаје пшенице.

-Убеђени смо да би ова мера утицала на укупан квалитет пшенице у Србији. Наиме, пошто је сорта носилац и приноса и квалитета зрна, приликом поступка регистрације у Сортној комисији Министарства се испитује и њен потенцијал за технолошки квалитет зрна и ти параметри се морају узимати у обзир – каже проф Малешевић.

Нико Перковић