Трешња је нова узданица српског воћарства

Колико су скептици „промашили“ сведочи податак да је данас, десетак година касније у пуном роду велики плантажни трешњар Земљорадничке задруге „Агродунав“ у Каравукову који се простире на 20 хектара, али и да, по њиховом успешном примеру убрзано ничу нови засади трешње на Западу Бачке.

- Тачно је да због пролећног измрзавања цвета трешња преферира нешто више терене и блажу климу, али показала су се тачне наше процене да ће специфична микроклима овог краја створена услед непосредне близине Дунава као велике водене површине и добар избор садног материјала дати одличне резултате – појаснио је на „Дану трешње“ у Каравукову цео концепт својеврсног бума производње ове воћне врсте на Западу Бачке, проф. др Зоран Кесеровић, који је и био „спиритус мувенс“ целог подухвата.- Ми смо овде ишли са водећом кржљавом подлогом „Гизела-5“ и изабрали смо не најранији сортимент, као што су многи изабрали, него смо ишли са сортиментом од три до шест недеља зрења, а главне су нам сорте „Регина“ која даје стандардно добре резултате и „Кармен“ која се поред изузетно добрих резултата показала и као отпрона на ниске температуре – сведочи водећи српски стручњак за воћарску производњу.- Уз проређивање цвета успешна је и „Феровиа“, италијански понос који је у покрајини Пуља засађен на чак 17.000 хектара, док се уз вештачку оплодњу бумбарима овде у Каравукову постижу одлични приноси и код „Кордие“, која је стандард у Европи и по којој се формирају цене на светском тржишту, иако је она јако осетљива и намењена превасходно за виноградарске терене – каже проф. др Кесеровић, по ко зна који пут подсећајући да Бачка није само житница, већ има и велике воћарске потенцијале због постојања Суботичко-хоргошке пешчаре, Телечке и Тителске висоравни, као и овим примером доказаног приобаља Дунава који величином ствара свој властити микроклимат.- На овом воћњаку радили смо и радимо и са „свитовима“ Института из Болоње, попут „Свит Габријел“ и „Свит Лоренц“ који дају јако крупне плодове, чак 28 и 30 милиметара, који су поред тога и изузетно транспортабилни, али бесумње су најбољи резултати постигнути са „Свит Стефано“, мада за њим не заостају пуно ни „Свит Сарета“ и „Свит Мариса“.

Како свако потенцијално улагање у производњу одређује и његова исплативост проф. др Кесеровић наглашава да уз добру процену хемијског састава али и механичког својства земљишта, добар избор садног материјала и пуну примену агротехничких мера засади трешања могу воћарима да донесу и добру зараду. - Чињеница је да се ради о дефицитарној воћној врсти, која чак и у условима екстензивне, а камоли интензивне производње, може да буде изузетно профитабилна. Имамо произвођача који је у условима екстензивне производње на једном хектару без већих проблема остварио пласман са „Кармен“ по цени од 200 динара. Дакле са приносом од шест до осам тона по хектару имате профит – каже овај стручњак и уједно упозорава да се у Србији мора порадити на стварању властитог садног материјала како би се наши воћари који се одлуче за трешњу ослободили зависности од увоза – На нашем тржишту доминирају италијанске куће, пре свега Салви, па је неопходно откупити лиценцно право на „Гизела 5“ и „Гизела 6“ како биосмо овде, у нашој земљи, производили властити садни материјал – апелује проф.др Зоран Кесеровић.

Након обиласка огледног воћњака сомборског PSS ali и плантажног 20 хектарског трешњара ZZ „Агродунав“, заинтересовани произвођачи и стручњаци из секотра воћарства су имали прилику да посете и новоотворени савремени погон за складиштење и прераду трешње каравуковске зем-задруге, који се налази у склопу комплекса воћњака, како би се на минимум смањило време од бербе до складиштења и прераде, као предуслова чувања квалитета производа. Поред савременог хидро-кулера, иначе првог оваквог уређаја који је производ домаће индустрије, калибратора и селектора, складишта до два степена Целзијуса и хладњача које чувају свежу трешњу на минус 23-24 степена, заинтересовани су могли да се упознају и са опремом за прераду, пошто ZZ „Агродунав“ из Каравукова већ игра незанемарљиву улогу на тржишту својим компотом и џемом од трешања. н Милић Миљеновић

Фото: М. Миљеновић