ТЕМПЕРАТУРНЕ ПРОМЕНЕ СЕ ДЕШАВАЈУ ДЕСЕТ ПУТА БРЖЕ НЕГО ИКАДА Клима жестоко удара на производњу хране
Анализе показују да су климатске промене које се сада дешавају десет пута брже него што су се икада дешавале у историји планете, а њихов утицај на пољопривредне културе је велики, како на производњу на отвореном, тако и на ону у пластеницима и стакленицима, изјавила је професорка Зорица Ранковић Васић са катедре за виноградарство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Она је за Танјуг навела да је у Србији од 2011. до 2020. године средња температура порасла за 1,8 степени Целзијуса у односу на референтни вишегодишњи период од 1961. до 1990. године и да то прави озбиљне проблеме нашим пољопривредним произвођачима.
Проблеми се огледају у томе што имамо недостатак појединих производа на нашим пијацама и у маркетима, имамо производе измењеног квалитета, јер је у околностима какве су сада, изузетно тешко произвести и одређену количину воћа и поврћа и грожђа а да је оно задовољавајућег квалитета, какав би требало да буде за конзумирање и за прераду, истакла је Васић.
Киша па жега
Професорка Зорица Ранковић Васић је навела да су се овогодишње временске прилике, када је пролеће било веома кишно а лето са високим температурама, посебно одразиле на јабуке, малине, шљиве, кајсије, којима је на почетку вегетације засметао мраз а код неких воћних врста је и род био слабији
Што се грожђа тиче, истакла је да се за сада зна да ће бити проблема са раним сортама док је о роду каснијих сорти још рано говорити.
Као посебан проблем је навела то што свака година доноси све веће температурне осцилације, а анализе показују да ће се тај тренд наставити и у будућности па ће се смењивати дуги периоди са јаким кишама, дугим сушним периодима са високим температурама те да ће се повећати и број тропских и врелих дана, када су температуре изнад 30 степени, што ће се одразити и на пољопривредну производњу.
Према њеним речима, главни проблеми у пољопривредној производњи настају због померања периода вегетације јер она сада почиње раније и завршава се касније, односно траје знатно дуже него што је било у прошлости.
Код винове лозе рецимо вегетација, стандардно траје од 1. априла до 31. октобра и да би почела потребно је око пет дана са температуром од 10 степени Целзијуса а да би се завршила пет дана са температуром нижом од 10 степени. Ми смо сада сведоци да пре 1. априла имамо доста дана са температурама већим од 15 степени а после 1. новембра имамо дане са температурама које су 15,16 а некада и 20 степени, рекла је Васић.
Додала је да је за виноградаре ова година изузетно тешка и да им је велики проблем да произведу одговарајући квалитет вина, па почетне анализе већ показују измењени хемијски састав грожђа и померене датуме бербе.
Према њеним речима климатске промене као глобални проблем делују локално, односно манифестују се у виду различитих директних утицаја као што су топлотни таласи, високе температуре, велике количине падавина, које узрокују и индиректне промене.
То значи да обилне количина падавина праве поплаве а да високе температуре могу да изазову пожаре и то су заправо индиректне промене и штете, а све то може да доведе до озбиљних проблема са доступношћу квалитетне воде за пиће, како за људе тако и за домаће животиње, истакла је она. Тако су последње олује са градом направиле веома озбиљне проблеме воћарима, јер су рушени цели засади стабала тако да неминовно следи крчење засада.
Е. Д