Сунцокрет се окреће око 35 динара
НОВИ САД: Ратарима у наредним данима предстоји жетва сунцокрета па оне који имају ту уљарицу највише интересује цена новог рода пошто на основу изгледа биљке већ знају колике приносе би могли очекивати.
За разлику од ранијих година, у погледу цене новог сунцокрета неће бити превише изненађења јер ратари, агрономи и аналитичари имају приближну рачуницу – и процењују да ће килограм сунцокретовог зрна коштати 35, односно 36 динара.
Ипак, пре крајње калкулација о томе колико ће вредети ново зрно сунцокрета треба рећи да др Владимир Миклич из Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да сунцокрет изгледа добро и да су, што је најважније, главице здраве па се очекује принос од око три тоне по хектару.
– Већ годинама тај принос је стандардни национални просек и могло би се рећи да је за поднебље Србије он добар – навео је др Миклич, који сматра да би жетва могле почети за највише десет дана.
Сунцокрет је овог пролећа посејан на 220.000 хектара и у Удружењу „Жита Србије” очекују да ће га бити довољно за домаће потребе и за извоз. У погледу цене новог рода, Вукасав Саковић из „Жита Србије” каже да би, уколико би жетва почела сада, уз тренутни однос понуде и тражње, ратари добили 35 динара за килограм новог сунцокретовог зрна.
– Домаће уљаре већ неколико година имају озбиљну конкуренцију у фирми „Бимил” из Брчког, која купује сунцокрет по мало вишој цени, а с друге стране, има и извозника који ту уљарицу купују и продају на страном тржишту. Пошто више купаца значи и вишу цену, то иде наруку ратарима јер могу бирати коме ће продати нови рад сунцокрета – истиче Саковић, додајући да ће се цена с почетком жетве кретати између 32 и 35 динара.
Он подсећа и на то да су уљаре лане прерадом сунцокрета добиле око 650.000 тона уља и да је из Србије извезено 100.000 тона те намирнице.
Ненад Манић из Аграрне коморе Србије каже да пољопривредници очекују да тона новог сунцокрета кошта 300 евра, односно килограм зрна 36 динара.
– То је реална цена, која ратарима не би производила губитак – истиче Манић, указујући на то да су и уљаре, на основу ранијих разговора с произвођачима, сагласне с том ценом.
Галетин сматра да би држава требало да окупи прерађиваче и земљораднике да би се њихови ставови о цени сунцокретовог зрна приближили јер поједини велики откупљивачи приликом сваке жетве диктирају вредност новог рода. – Треба послушати захтеве пољопривредника, али и уредити тржиште сунцокрета, баш због великих откупљивача који држе монопол – сматра Галетин, и наводи да наша држава има споразум о извозу уља у Турску, те да је због тога, али и будућих извозних споразума, потребно уредити тржиште да би пољопривредници сејали сунцокрет и сви били на добитку.
Он каже да ће пољопривредна удружења захтевати да сваки откупљивач истакне коначну цену сунцокрета, а не аконтациону.
– Нећемо више сунцокрет предавати по аконтационој цени јер из искуства знамо да се након предаје рода прерађивачи договоре да то буде и коначна цена. Немамо ништа против тога да нам уљаре новац исплате у више пута, али тражимо да знамо колико тачно кошта род приликом предаје – подвукао је Манић.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин наводи да ће Србија имати солидну годну у погледу приноса и квалитета сунцокрета и да ће жетва те уљарице бити слична лањској.
– Цена новог рода требало би да буде око 35 динара и ратари би требало да буду задовољни тиме – казао је Галетин, наводећи да је тренутно на светским берзма тона сунцокрета нешто мало скупља од 300 евра.
З. Делић