СПЕЦИФИЧНА ГОДИНА У ПОВРТАРСТВУ: Суша и инсекти загорчали парадајз
ТАРАШ: Високе температуре и дуготрајна суша ове године су утицали на производњу поврћа на отвореном. Парадајз је једна од култура која је због дејства спољашњих фактора претрпела велике штете.
- Ове године парадајз ће имати мањи принос и лошијег је квалитета. Великим врућинама и недостатку влаге код парадајза придружили су се и инсекти, којих је било толико да се могао прскати сваког дана, што се наравно не ради. Резултат је мањи принос и лошији квалитет, као и то да ћемо ми на нашој парцели парадајз брати још можда недељу - две дана и готово је за ову годину - каже Оливера Мијатов из Тараша, која се производњом овог поврћа бави две деценије.
Мијатови расад производе сами а онда га, после Ђурђевдана, расађују на њиви од око десет ари.
- Ове године смо расадили 1.300 струкова, али доста их је пропало у старту, што је још један феномен у овој, врло специфичној повртарској години - истиче Мијатов.
Већ на старту повртарима је живот загорчала најезда инсеката.
- Посебна врста инсеката која напада плод доводи до тога да парадајз изгледа као да је посут златастим прахом. Због високих температура и хроничног дефицита влаге, и поред заливања, плод у себи нема довољно шећера, а то није укус на који смо навикли код парадајза - додаје Мијатов.
Повртари се довијају, прихрањују биљку, додају посебне врсте ђубрива, али то је само помоћ биљци да не пропадне.
- Почели смо са брањем прве недеље јула и до сада смо га брали неколико пута. Чинили смо то чешће него prеthodnih година, јер се кварио на дршци. Ако нас задеси топлотни талас који најављују, биће још једно брање и то је то - наглашава Оливера Мијатов.
Трошкови производње парадајза су велики, сви инпути су поскупели, од семена, дизела, ђубрива...
- Кад пођемо у брање, са два - три радника, нас само тај један дан кошта 4.000 динара. Цена је увек однос понуде и потражње. Купцима је скупо, а произвођачима недовољно. Оно што је сигурно јесте да је улагање огромно, а велико је питање шта ће се од тога вратити - сматра наша саговорница.
Комплетну производњу Мијатови продају на пијаци или, како се каже, на мало, јер је то једина могућност да им се рад и труд колико-толико исплате.
- И знате шта примећујемо као тенденцију последњих година? Ретко која наша муштерија је млађа од 50 година. Млади не купују на пијаци, они раде по цео дан, а онда недељом обаве куповину у маркетима. И у нашој производњи се много тога мења. Старије муштерије траже новосадски јабучар и воловско срце, а то сада ретко ко производи, јер те сорте не могу да стоје и да се чувају после брања дуже од два - три дана. Долазе нове сорте, нови купци, нове навике, а ми се морамо, колико можемо, томе прилагодити - закључује Оливера Мијатов.
Ж. Балабан