SPECIFIČNA GODINA U POVRTARSTVU: Suša i insekti zagorčali paradajz

- Ove godine paradajz će imati manji prinos i lošijeg je kvaliteta. Velikim vrućinama i nedostatku vlage kod paradajza pridružili su se i insekti, kojih je bilo toliko da se mogao prskati svakog dana, što se naravno ne radi. Rezultat je manji prinos i lošiji kvalitet, kao i to da ćemo mi na našoj parceli paradajz brati još možda nedelju - dve dana i gotovo je za ovu godinu - kaže Olivera Mijatov iz Taraša, koja se proizvodnjom ovog povrća bavi dve decenije.

Mijatovi rasad proizvode sami a onda ga, posle Đurđevdana, rasađuju na njivi od oko deset ari.

- Ove godine smo rasadili 1.300 strukova, ali dosta ih je propalo u startu, što je još jedan fenomen u ovoj, vrlo specifičnoj povrtarskoj godini - ističe Mijatov.

Već na startu povrtarima je život zagorčala najezda insekata.

- Posebna vrsta insekata koja napada plod dovodi do toga da paradajz izgleda kao da je posut zlatastim prahom. Zbog visokih temperatura i hroničnog deficita vlage, i pored zalivanja, plod u sebi nema dovoljno šećera, a to nije ukus na koji smo navikli kod paradajza - dodaje Mijatov.

Povrtari se dovijaju, prihranjuju biljku, dodaju posebne vrste đubriva, ali to je samo pomoć biljci da ne propadne.

- Počeli smo sa branjem prve nedelje jula i do sada smo ga brali nekoliko puta. Činili smo to češće nego prethodnih godina, jer se kvario na dršci. Ako nas zadesi toplotni talas koji najavljuju, biće još jedno branje i to je to - naglašava Olivera Mijatov.

Troškovi proizvodnje paradajza su veliki, svi inputi su poskupeli, od semena, dizela, đubriva...

- Kad pođemo u branje, sa dva - tri radnika, nas samo taj jedan dan košta 4.000 dinara. Cena je uvek odnos ponude i potražnje. Kupcima je skupo, a proizvođačima nedovoljno. Ono što je sigurno jeste da je ulaganje ogromno, a veliko je pitanje šta će se od toga vratiti - smatra naša sagovornica.

Kompletnu proizvodnju Mijatovi prodaju na pijaci ili, kako se kaže, na malo, jer je to jedina mogućnost da im se rad i trud koliko-toliko isplate.

- I znate šta primećujemo kao tendenciju poslednjih godina? Retko koja naša mušterija je mlađa od 50 godina. Mladi ne kupuju na pijaci, oni rade po ceo dan, a onda nedeljom obave kupovinu u marketima. I u našoj proizvodnji se mnogo toga menja. Starije mušterije traže novosadski jabučar i volovsko srce, a to sada retko ko proizvodi, jer te sorte ne mogu da stoje i da se čuvaju posle branja duže od dva - tri dana. Dolaze nove sorte, novi kupci, nove navike, a mi se moramo, koliko možemo, tome prilagoditi - zaključuje Olivera Mijatov.

Ž. Balaban