Спанаћ из Лукиног Села најбољи у Србији
Спанаћ “матадор”, произведен у пластеницима пољопривредног газдинства Балањи у Лукином Селу, понео је титулу “Најбоље из Србије” у категорији органске хране.
Спанаћ је сертификовани органски производ од 2007. године, а ову престижну титулу доделили су му задовољни потрошачи. У образложењу награде се наводи да се спанаћ “матадор” производи у Лукином Селу, које се налази у Специјалном резервату природе “Царска бара”, на подручју града Зрењанина.
Углавном се сваке године оставља семе спанаћа које се сеје као сопствено органско семе у наредној години. Спанаћ се може набавити у три маркета у Београду, једном у Новом Саду, на две пијаце у Београду и може се наручити за доставу брзом поштом, наводи се на сајту акције “Најбоље из Србије”.
Шандор Балањи, носилац породичног домаћинства, вели да је за њега и његову породицу, која се дуже време бави ратарством, ово велико признање, али и потврда онога што знају и они и њихови потрошачи већ више од десет година.
- Лепо је што сада на паковању спанаћа можемо да додамо и тај знак, односно доказ да је то најбољи органски спанаћ у Србији - каже Шандор Балањи.
Балањијеви у пластеницима и на отвореном производе двадесетак врста органског поврћа. У зависности од сезоне, поврће продају на пијаци у новобеоградском блоку 44, на Видиковцу и у још пет мањих београдских продавница. Достављају своје производе и на кућне адресе, истина, опет београдске.
- У Зрењанину, нажалост, не постоји део на пијаци намењен органским произвођачима, а мислим да ни платежна моћ овдашњег становништва није довољна. У Београду све оде, а и ценом смо веома задовољни. Задовољни смо и тиме како иде продаја, наши потрошачи су задовољни квалитетом производа а, ево, стигло је и званично признање за то – истиче наш саговорник.
Тренутно су на тезгама кромпир, шаргарепа, бели и црни лук, блитва, рукола, а од недавно и сушена тиква, један од новијих производа Балањијевих. На питање, који би био његов фаворит, Балањи каже:
- Свих 20 врста поврћа. У производњу сваке врсте улажемо исти труд и знање. Ово признање колико прија толико и обавезује јер морамо бити бољи него што смо до сада били – поручује Балањи и закључује да би држава могла више да подстиче органску производњу, уз напомену да је било и бољих година што се тиче субвенција, али да је домаћи органски лоби и даље слаб у односу на неке друге велике играче.
Ж. Балабан
Породица Балањи нашла се и у Војвођанском кластеру органске производње. Бави се повртарством од 1996. године, а од 2011. године поврће Балањијевих је у органском статусу. Почели су са пар култура и сваке године уводили по неколико нових. Данас производњу организују у више пластеника и узгајају двадесетак врста, између осталог и блитву, спанаћ, парадајз, ротквице, црни и бели лук, келерабу, кромпир, шаргарепу, цвеклу, ибица и хокаидо бундеву, тиквицу, руколу, паприку, мирођију…
- Први пут смо чули за органску производњу 2007. године, када су се у Зрењанину појавило неколико удружења грађана, која су ову врсту пољопривредне производње пропагирала. Брзо смо донели одлуку да целу парцелу пријавимо за органску производњу. После неколико семинара у Зрењанину и Суботици добили смо сертификат о познавању основних принципа органске производње – указује Шандор Балањи.