Spanać iz Lukinog Sela najbolji u Srbiji
Spanać “matador”, proizveden u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji u Lukinom Selu, poneo je titulu “Najbolje iz Srbije” u kategoriji organske hrane.
Spanać je sertifikovani organski proizvod od 2007. godine, a ovu prestižnu titulu dodelili su mu zadovoljni potrošači. U obrazloženju nagrade se navodi da se spanać “matador” proizvodi u Lukinom Selu, koje se nalazi u Specijalnom rezervatu prirode “Carska bara”, na području grada Zrenjanina.
Uglavnom se svake godine ostavlja seme spanaća koje se seje kao sopstveno organsko seme u narednoj godini. Spanać se može nabaviti u tri marketa u Beogradu, jednom u Novom Sadu, na dve pijace u Beogradu i može se naručiti za dostavu brzom poštom, navodi se na sajtu akcije “Najbolje iz Srbije”.
Šandor Balanji, nosilac porodičnog domaćinstva, veli da je za njega i njegovu porodicu, koja se duže vreme bavi ratarstvom, ovo veliko priznanje, ali i potvrda onoga što znaju i oni i njihovi potrošači već više od deset godina.
- Lepo je što sada na pakovanju spanaća možemo da dodamo i taj znak, odnosno dokaz da je to najbolji organski spanać u Srbiji - kaže Šandor Balanji.
Balanjijevi u plastenicima i na otvorenom proizvode dvadesetak vrsta organskog povrća. U zavisnosti od sezone, povrće prodaju na pijaci u novobeogradskom bloku 44, na Vidikovcu i u još pet manjih beogradskih prodavnica. Dostavljaju svoje proizvode i na kućne adrese, istina, opet beogradske.
- U Zrenjaninu, nažalost, ne postoji deo na pijaci namenjen organskim proizvođačima, a mislim da ni platežna moć ovdašnjeg stanovništva nije dovoljna. U Beogradu sve ode, a i cenom smo veoma zadovoljni. Zadovoljni smo i time kako ide prodaja, naši potrošači su zadovoljni kvalitetom proizvoda a, evo, stiglo je i zvanično priznanje za to – ističe naš sagovornik.
Trenutno su na tezgama krompir, šargarepa, beli i crni luk, blitva, rukola, a od nedavno i sušena tikva, jedan od novijih proizvoda Balanjijevih. Na pitanje, koji bi bio njegov favorit, Balanji kaže:
- Svih 20 vrsta povrća. U proizvodnju svake vrste ulažemo isti trud i znanje. Ovo priznanje koliko prija toliko i obavezuje jer moramo biti bolji nego što smo do sada bili – poručuje Balanji i zaključuje da bi država mogla više da podstiče organsku proizvodnju, uz napomenu da je bilo i boljih godina što se tiče subvencija, ali da je domaći organski lobi i dalje slab u odnosu na neke druge velike igrače.
Ž. Balaban
Porodica Balanji našla se i u Vojvođanskom klasteru organske proizvodnje. Bavi se povrtarstvom od 1996. godine, a od 2011. godine povrće Balanjijevih je u organskom statusu. Počeli su sa par kultura i svake godine uvodili po nekoliko novih. Danas proizvodnju organizuju u više plastenika i uzgajaju dvadesetak vrsta, između ostalog i blitvu, spanać, paradajz, rotkvice, crni i beli luk, kelerabu, krompir, šargarepu, cveklu, ibica i hokaido bundevu, tikvicu, rukolu, papriku, mirođiju…
- Prvi put smo čuli za organsku proizvodnju 2007. godine, kada su se u Zrenjaninu pojavilo nekoliko udruženja građana, koja su ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje propagirala. Brzo smo doneli odluku da celu parcelu prijavimo za organsku proizvodnju. Posle nekoliko seminara u Zrenjaninu i Subotici dobili smo sertifikat o poznavanju osnovnih principa organske proizvodnje – ukazuje Šandor Balanji.