ОРГАНСКИ РАЈ У ПИВНИЦАМА Анабел на 20 хектара узгаја здравље без хемије СЕРТИФИКАЦИЈА НАЈВЕЋИ ТРОШАК
Газдинство органске производње Анабел Влчек у Пивницама код Бачке Паланке једно је од већих те врсте код нас јер на чак 20 хектара на отвореном пољу и у 11 пластеника гаји више од 20 врста поврћа.
Добар део посла на отвореном простору овог пролећа Анабел је уз помоћ сезонских радника већ завршила. Посађен је кромпир, бели и црни лук, шаргарепа, першун, пасуљ, тиквице, а од 15 маја расађиваће блитву.
Из платеничке производње доспела је салата, блитва, спанаћ, келераба, броколи... и у односу на лане, Анабел каже за Дневник да јој се чини да је овог пролећа сезона боља. Успели су лакше да заштите поврће од потенцијалних болести и да боље организују производњу. Имају поврћа у количинама које одговарају потребама тржишта јер су лане имали вишкове које нису успели да продају.
Домаћи воћни сокови
Мада је газдинство Анабел Влчек једно од највећих, наша саговорница истиче да сваке године шири производњу. Баве се и прерадом. - Од вишкова воћа наших колега органских произвођача прерађујемо воће у цеђене сокове, без додатака шећера и конзерванса и продајемо као домаће производе од органског воћа. Али их не сертификујемо зато што је сертификација скупа.
- Организовали смо производњу да поврће можемо све да продамо - истакла је Анабел Влчек. - Били смо у контакту са купцима и чули шта би у којем делу године волели да купе, и сада смо количине прилагодили њиховим жељама, пошто је органска производња скупа. Захтева пуно ручног рада па се мора водити рачуна о сваком динару јер нису само дневнице сезонаца високе већ су скупи и препарати за заштиту поврћа, семе, а и сертификација поврћа која се ради сваке године и кошта од 2.000 до 3.000 евра. Контролори долазе обично током маја и јуна и надгледају и саму производњу и администарацију и треба спремити новац да би се добио сертификат здраве хране без хемије.
Сертификација поврћа ради се сваке године и кошта од 2.000 до 3.000 евра
И мада Анабел Влчек истиче да су подстицаји велики у односу на конвенционалну производњу, јер по хектару износе 63.000 динара, у суштини, тај новац покрива само део трошкова.
- Поједине општине и градови сваке године издвајају новац из буџета за локалне произвођаче органске хране како би подстицали развој локалне економије и тим произвођачима тај новац добро дође да сасвим покрију трошкове производње. Али, нажалост, тај пример не следе све локалне самоуправе. На срећу, постоје подстицаји које даје Покрајина сваке године и на њиховим конкурсима газдинство учестује да би обезбедило механизацију по повољним условима. Машине су нам потребне да би се посао брже одвијао, премда у неким периодима производње је потребан ручни рад и сезонска радна снага.