SEME ULJANE REPICE NE VREDI POLAGATI U PRAŠINU Suša ne dozvoljava setvu, a optimalan rok POČEO

Sa setvom ne treba žuriti, mada je najbolje obaviti je od 25. avgusta do 20. septembra, rekla je za Dnevnik dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

− Zemljište je suvo, nema vlage potrebne da bi se setva obavila i zato treba čekati kišu. Ne vredi seme polagati u prašinu − rekla je sagovornica.

Uljanu repicu smo sejali proteklih godina na 30.000−35.000 hektara.

− Još nisu objavljeni zvanični podaci koliko smo je u prošloj vegetacionoj godini imali, ali u svakom slučaju to su velike površina jer imamo dobro razvijeno tržište i celokupan rod nađe kupce – navela je dr Marjanović Jeromela. − Koliko će ove godine repica zauzeti mesta na njivama, zavisi od vremenskih prilika, budući da semena sorti i hibrida ima dovoljno i da je tehnologija gajenja dobro pozata ratarima. Proizvođači koji su planirali setvu već su nakon žetve strnih žita uradili plitku pripremu pacele, a svi bi trebalo da urade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi utvrdili koji je neophodan dodatak hraniva da bi se popravilo prirodno plodno zemljište.

U proteklih 10 godina u proseku smo imali od 3 do 3,5 tone po hektaru uljane repice.

− Prošle godine prosek je bio oko 3,2 tone po hektaru zbog olujnih vetrova i obilnih padavina u vreme žetve, zbog kojih je na pojedinim parcelama bilo manje repice − navela je dr Ana Marjanović Jeromela. − U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da budu od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemljišta. Mada, nekada ni to nije dovoljno, jer čak i kada se zemljište navodnjava, jaki olujni vetrovi i dug period visokih dnevnih temperatura mogu da umanje rod.

Ratar iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da će sejati repicu i ove godine, kao što ju je sejao i prošle, pod uslovom da padne obilna kiša, bar od 80 do 100 litara po kvadratnom mertru. Kaže da je zemlja suva i ne vredi ulagati ukoliko se nastavi suša.

U žetvi repice imao je oko dve-tri tone po hektaru, što je, kako je naveo, mali prinos.

– Cena je bila solidna u odnosu na druge kulutre. Kilogram repice vredeo je 51 i 52 dinara, pa je gubitak bio manji nego što će poljoprivrednici imati od kukuruza, suncokreta i soje, čije su cene niske − rekao je Miroslav Kiš.

Poljoprivrednik iz Aradca, kod Zrenjanina, Jančo Paljo kazao je da bi na nekim poljima suncokret zamenio uljanom repicom, ali dok je suša i žega neće početi setvu repice, niti obavljati bilo kakve poljoprivredne radove.

− Nisam do sada sejao repicu pa bih probao jer prinosima i cenom suncokreta nisam zadovljan – rekao je Paljo i dodao da ratari samo skidaju kukuruz, soju i suncokret i kada to završe, nemaju drugog posla osim da čekaju kišu. − Besmisleno je bilo šta raditi u poljima, trošiti novac na gorivo i izgalati se trudu, kada je zemlja suva kao u pustinji.

Z. Delić