РОДИЛО И 40 ТОНА ПО ХЕКТАРУ Брковићи не одустају од производње кромпира, ниједан није као домаћи српски

Из године у годину, површине све су мање, услед повећаних трошкова производње, узалудне битке са увозним , али и недостатка радне снаге на селима. Они који су на селу остали попут Брковића из Теочина, ипак не одустају од овог поврћа.

- Ове године имамо око хектар и по кромпира и нажалост код нас се сваке сезоне смањују површине под кртолом. Узроци су разни, од радне снаге до инпута који су скупи, ђубриво, гориво и још много тога. Доста има увозног кромпира који утиче на цену овог нашег домаћег - казао је за РИНУ, Милан Брковић из горњомилановачког села Теочин.

Иако година није ишла на руку произвођачима, квалитет кромпира код Брковића је првокласан, а приноси , упркос отежаним условима производње у овим крајевима више него очекивани.

- Квалитет и род за ову годину је сасвим задовољавајући, с обзиром да је сезона била стресна. Први део године је био са великом количином падавина, тачније у мају и јуну. Кромпир је у то време једва одбрањен од тих болести које су заступљене у кромпиру, пламењача, пегавост, трулеж и остало. Када је све то прошло и кромпир почео да рађа, онда су дошле екстремне температуре нарочито у септембру, незапамћене врућине, када погледамо све то, род је задовољавајућ. Има њива где је принос испод 20 тона по хектару, а има на појединим парцелама где је род и до 40 тона по хектару и у просеку је добар род. Овде људи углавном немају услове за наводњавање и за сада се уздамо у Бога, колико падне кише, то је то - додаје Милан.

Квалитет кромпира подно Равне горе, Брковићима годинама уназад осигурава пласман, али не и цену.

- Ми имамо старе купце, људи долазе кући и узимају, нешто од тога иде за Београд, а нешто у Горњи Милановац и Чачак, и све се прода када је добар квалитет. Површине под кромпиром рапидно падају и у наредним годинама људи ће све мање производити, сем за своје потребе. Нека најминималнија цена кромпира требала би да буде око 50,60 динара за један килограм. - истиче Брковић.

Без система за наводњавање у отежаним условима производње, српски домаћини подно Равне Горе постижу високе приносе и квалитет кромпира.

Иако су од битке са увозним давно дигли руке, од производње овог поврћа не одустају јер домаће, производено са овим простора увек ће пронаћи пут до купаца који знају да препознају квалитет и цене труд српског сељака.

(РИНА)