Род скоро рекордан, откупне цене баш и нису

Са 595.000 хектара добили смо 3,4 милиона тона хлебног жита, што ће бити довољно за домаће потребе где нам треба милион и по тона, а са остатком можемо да тргујемо на светској пијаци.

Директорка Удружења “Жита Србије” Сунчица Савовић каже за “Дневник” да су просечани приноси на нивоу Србије 5,7 тона по хектару, али је на северу земље, на подручју АП Војводине принос био већи, у просеку 6,4 тона по хектару.

- Мада је на северу жито боље родило не можемо издвојити ниједан регион посебно јер је било њива на једној парцели где су приноси варила и кретали се од 3,5 тона по хектару до чак десет тона по хектару – истакла је директорка Савовић.

Жетва пшенице је завршена, али се ратари не хвала да су је продали и добили новац, мада је приход од жита први доходак пољопривредницима у години .Упркос томе новим усевом се тргује. На Продуктној берзи Нови Сад од почетка јула трговало се пшеницом по цени од 20 до 21 динар без ПДВ односно од 22 до 23,1 динара по килограму са порезом на додату вредност.

Директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић каже за Дневник да су први уговори реализовани по цени од 21 динар, да би у периоду када је жетва напредовала и повећањем понуде, али и информацијама о добрим приносима изнад вишегодишњег просека цена се спустила на 20 динара. Након тога, наводи, регистрован је поновни опоравак цене што није уобичајено у време док жетва траја.

Пошто су очекивања, пре свих ратара , да ће пшеница наредних месеци имати вишу цену у односу да досадашњу од 20 динара без ПДВ-а, директор Берзе скреће пажњу на то да ће на коштање житарице у наредном период утицати клима, тржишни вишкови у Кини и приноси кукуруза и соје на јесен.

- Тренутно најзначајнији услови који утичу на кретање цене пшенице су временски услови и резултати жетве на северној хемисфери – истиче Јањић. - Све то додатно подгревају шпекулативне радње фондова на великим светским берзама, који сваку тржишну или нетржишну информацију умножавају и тиме увећавају осцилације цена. Према најновијим проценама УСДА светска производња је спуштена у односу на prеthodni месец, пре свега због мање производње у САД-у, Русији, Казахстану и Канади, међутим и даље је на високом нивоу од 792,4 милиона тона. Светска потрошња расте из године у годину, а најновија процена је на нивоу од 790,9 милиона тона. Иако је потрошња увећана, због раста производње залихе су на високом нивоу од 291,6 милиона тона. Међутим, структура залиха је таква да се чак 49 одсто светских залиха налази у Кини. Кроз то се види да свака промена политике резерви ове земље има значајан утицај на светска дешавања на тржишту хране. У даљем кретањима ове житарице битан фактор ће бити остале пољопривредне културе и количине које ће бити пожњевене на јесене, јер пшенице као такве има довољно како код нас, тако и у свету – објашњава Јањић.

Сточна храна због кукуруза

Сунчица Савовић наводи да у нови економску годину улазимо и са прелазним залихама жита од лањске године од 300.000 тона и да бисмо имали залиха и више да се жито није млело за сточну храну и исхрану живине.

– Скуп кукуруз у 2020-2021. натерао је пољопривреднике да уместо кукурузом животиње хране пшеницом, па је тако чак 650.000 тона отишло за ту намену - рекла је директорка Савовић.

Ценом нове пшенице нису задовољни ратари. Сматрају да је реална цена 24 динара без ПДВ-а. Зато ће, углавном, како кажу, новог жита продати само онолико колико морају јер су мишљења да ће већ за месец, два дана пшеница више вредети.

З. Делић