Rod skoro rekordan, otkupne cene baš i nisu

Sa 595.000 hektara dobili smo 3,4 miliona tona hlebnog žita, što će biti dovoljno za domaće potrebe gde nam treba milion i po tona, a sa ostatkom možemo da trgujemo na svetskoj pijaci.

Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović kaže za “Dnevnik” da su prosečani prinosi na nivou Srbije 5,7 tona po hektaru, ali je na severu zemlje, na području AP Vojvodine prinos bio veći, u proseku 6,4 tona po hektaru.

- Mada je na severu žito bolje rodilo ne možemo izdvojiti nijedan region posebno jer je bilo njiva na jednoj parceli gde su prinosi varila i kretali se od 3,5 tona po hektaru do čak deset tona po hektaru – istakla je direktorka Savović.

Žetva pšenice je završena, ali se ratari ne hvala da su je prodali i dobili novac, mada je prihod od žita prvi dohodak poljoprivrednicima u godini .Uprkos tome novim usevom se trguje. Na Produktnoj berzi Novi Sad od početka jula trgovalo se pšenicom po ceni od 20 do 21 dinar bez PDV odnosno od 22 do 23,1 dinara po kilogramu sa porezom na dodatu vrednost.

Direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić kaže za Dnevnik da su prvi ugovori realizovani po ceni od 21 dinar, da bi u periodu kada je žetva napredovala i povećanjem ponude, ali i informacijama o dobrim prinosima iznad višegodišnjeg proseka cena se spustila na 20 dinara. Nakon toga, navodi, registrovan je ponovni oporavak cene što nije uobičajeno u vreme dok žetva traja.

Pošto su očekivanja, pre svih ratara , da će pšenica narednih meseci imati višu cenu u odnosu da dosadašnju od 20 dinara bez PDV-a, direktor Berze skreće pažnju na to da će na koštanje žitarice u narednom period uticati klima, tržišni viškovi u Kini i prinosi kukuruza i soje na jesen.

- Trenutno najznačajniji uslovi koji utiču na kretanje cene pšenice su vremenski uslovi i rezultati žetve na severnoj hemisferi – ističe Janjić. - Sve to dodatno podgrevaju špekulativne radnje fondova na velikim svetskim berzama, koji svaku tržišnu ili netržišnu informaciju umnožavaju i time uvećavaju oscilacije cena. Prema najnovijim procenama USDA svetska proizvodnja je spuštena u odnosu na prethodni mesec, pre svega zbog manje proizvodnje u SAD-u, Rusiji, Kazahstanu i Kanadi, međutim i dalje je na visokom nivou od 792,4 miliona tona. Svetska potrošnja raste iz godine u godinu, a najnovija procena je na nivou od 790,9 miliona tona. Iako je potrošnja uvećana, zbog rasta proizvodnje zalihe su na visokom nivou od 291,6 miliona tona. Međutim, struktura zaliha je takva da se čak 49 odsto svetskih zaliha nalazi u Kini. Kroz to se vidi da svaka promena politike rezervi ove zemlje ima značajan uticaj na svetska dešavanja na tržištu hrane. U daljem kretanjima ove žitarice bitan faktor će biti ostale poljoprivredne kulture i količine koje će biti požnjevene na jesene, jer pšenice kao takve ima dovoljno kako kod nas, tako i u svetu – objašnjava Janjić.

Stočna hrana zbog kukuruza

Sunčica Savović navodi da u novi ekonomsku godinu ulazimo i sa prelaznim zalihama žita od lanjske godine od 300.000 tona i da bismo imali zaliha i više da se žito nije mlelo za stočnu hranu i ishranu živine.

– Skup kukuruz u 2020-2021. naterao je poljoprivrednike da umesto kukuruzom životinje hrane pšenicom, pa je tako čak 650.000 tona otišlo za tu namenu - rekla je direktorka Savović.

Cenom nove pšenice nisu zadovoljni ratari. Smatraju da je realna cena 24 dinara bez PDV-a. Zato će, uglavnom, kako kažu, novog žita prodati samo onoliko koliko moraju jer su mišljenja da će već za mesec, dva dana pšenica više vredeti.

Z. Delić