КЛИМА ПОМЕРА РОКОВЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ Суша тера да се сеје раније, кукуруз већ у марту

Померање рокова у сетви примарних пољопривредних култура у односу на устаљене термине и избор хибрида отпорних на климатске промене требао би да буде одговор ратара у наредним годинама уколико као ове године суша буде пратила пролећну сетву. Присуство науке, такође, мора бити више заступљено у сетви, а агрономи још више присутни на њивама.Треба их слушати и ослањати се на њихово знање, савете и искуства. 

Сетва је завршена у ишчекивању падавина. Пролећне биљне врсте на њивама сада добро изгледају, пошто је, у међувремену, било и кише. Додуше, неравномерно у свим подручјима, али довољно да семена проклијају и усеви почну да се развијају. Каква ће жетва бити, још је рано прогнозирати.

За последње три деценије, свака друга година у Србији била је сушна. Само од 2000. године штете су преко шест милијарди долара, процене су стручњака.

Кукуруз је код нас примарна биљна врста која се сеје на највећим површинама. Сматра се да је у овој сетви посејан на изнад 900.000 хектара. По књигама треба га сејати од 5. до 25 априла, али било је примера ове сезоне да су га земљорадници сејали и у првој декади марта и нису погрешили.

- Они који су га већ у марту посејали сада имају кукуруз бољи од ратара који су га касније сејали. Тај мартовски кукуруз биће у предности у генеративној фази ако заврши оплодњу пре великих врућина у јулу - навео је др Горан Бекавац са новосадског Института за ратарство и повртарство. - Рокови сетве кукуруза сада иду према марту јер температура земљишта одговара да се семе кукуруза положи у ораницу, само што треба бирати средње ране сорте.

Жетва ће, уколико клима и даље буде топла и сушна, поранити у односну на протекле године. Пшеница ће се већ у јуну жети, а пре ње јечам.

Пољопривредник из Бечеја Надор Ковач казао је да ће јечам жети већ већ наредне седмице. 

Он годинама, иначе, примењује ранију сетву. У ову сетву кренуо је већ 23. марта и до 5. априла посејао кукуруз, соју,сунцокрет...

Поручио је пољопривредницима да у време климатских промена, уколико желе да имају квалитетан род и добре приносе, морају да буду присутни на свим пољима.

У погледу приноса сунцокрета, климатске промене уљарици уопште не сметају, јер просечан род сунцокрета најмање варира у односу на све друге пролећне биљне врста. Дуги низ година креће се од 2,7 до три тоне по хектару и то су најбољи резултати у светским оквирима.

- Усев је за сада у добром стању, имамо већ устаљених око 270.000 хектара посејаног сунцокрета. Било је проблема са сушом, на неким пољима са инсектима, корова нема пуно и за сада је ситуација на њивама добра, али још је дуг период пред нама до жетве - истакао је др Владимир Миклич.

З. Делић

Фото: Дневник