Проблеми на тржишту шећерне репе, шта мучи произвођаче?

Производња шећерне репе је од националног интереса, сматрају произвођачи, а услови и потенцијал за производњу шећерне репе у Србији су добри.

Међутим, кажу, доста дуг период ниске цене шећера на светском тржишу оборио је цену белог кристал шећера, што је последично утицало и на овдашње тржиште.

Србија има све услове за добар узгој репе, одлично земљиште, добре шећеране и извозно тржиште у најближим суседним земљама од минимум 650.000 тона, каже за Танјуг директор компаније "Суноко" (МК Гроуп) Слободан Кошутић.

Међутим, током пола века колико је имала заштићену производњу, Европска унија је улагала велике напоре и буџете у побољшање и рационализацију технологија и узгоја и прераде.

Пољопривредници у Немачкој, Француској, Холандији и Аустрији се, каже, успешно носе са произвођачима из Бразила, Индије, Карипског подручја.

Подаци говоре да најбољи европски фармери постижу принос од 90 тона репе по хектару, уз сласт од 17,5 одсто.

Просечно, у Немачкој и Француској се постиже око 13 тона шећера по хектару, а код најбољих пољопривредних произвођача чак и 14 тона.

Приноси наших фармера су скромнији, око 55 тона шећерне репе по хектару, што значи, додаје Кошутић, да се добија око 8,5 тона шећера по хектару, а сласт не прелази 16 одсто.

Ми немамо такве подстицаје, а предност наше шећерне индустрије је близина великог тржишта на коме српски произвођачи имају транспортну предност у односу на најбоље европске, наводи Кошутић.

У Мађарској, Бугарској, Босни и Херцеговини, Македонији и Албанији нема произвођача, што за домаће, напомиње, представља одлично извозно тржиште са потенцијалом за извоз 650.000 тона шећера.

С производњом од 870 хиљада тона шећера, били бисмо регионални лидери у производњи, указује на потенцијале Кошутић.

Да бисмо остварили ову амбицију, морамо да нађемо начин, да заједно са нашим фармерима, уз подршку државе, повећамо раст приноса на између 65 и 68 тона по хектару, као и повећање сласти на 16,5 одсто.

У октобру 2017. године, у Европској унији је укинуто ограничење производње шећера од шецерне репе.

Такође, захваљујући погодним временским условима, акумулирано је чак 55 милиона тона светских резерви, што је готово трећина годишње светске производње од 180 милиона тона шећера.

Све то заједно, указује Кошутић, довело је до драстичног пада цене шећера на глобалном ниову.

Поред хиперпродукције шећера, каже, један од значајнијих фактора за обарање цене су и високе субвенције.

Откупна цена шећерне репе у Србији је 34 евра по тони, док је у неким земљама региона та цена 30 евра по тони. Хрватска има субвенције од 980 евра по хектару, док их ми овде немамо, указује Кошутић и напомиње да је једна последица свега тога да је шећерном репом засејано најмање површина од када се у Војводини гаји ова култура.

Сматра да је важно да се побољша ефикасност производње и направи јак "савез" између ратарства, науке и економије, а ова компанија је већ изашла пред произвођаче са условима откупа за 2020. годину.

Успех најбољих европских узгајивача почива на субвенцијама, чији износ варира од државе до државе, у просеку се креће око 260 евра по хектару.

Код нас, заштићено домаће тржште даје резултат, али је неопходна додатна институционална помоћ. При узгоју репе потроши се и до 90 литара горива по хектару, изостанак или смањење акцизе би фармери осетили као значајну помоћ, сматра Кошутић.

Производња шећерне репе, додаје, држави обезбеђује додатан приход од 12 милиона евра годишње у поређењу са осталим ратарским културама.

Број хектара под шећерном репом се из године у годину смањује. Од 2,5 милиона обрадивих површина у Србији мање од два одсто је под шећерном репом, што држави смањује потенцијал прихода, рекао је Кошутић.