Problemi na tržištu šećerne repe, šta muči proizvođače?

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri.

Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište.

Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona, kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade.

Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto.

Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.

Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske, navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera.

S proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić.

Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto.

U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šecerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera.

Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu.

Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo, ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Smatra da je važno da se poboljša efikasnost proizvodnje i napravi jak "savez" između ratarstva, nauke i ekonomije, a ova kompanija je već izašla pred proizvođače sa uslovima otkupa za 2020. godinu.

Uspeh najboljih evropskih uzgajivača počiva na subvencijama, čiji iznos varira od države do države, u proseku se kreće oko 260 evra po hektaru.

Kod nas, zaštićeno domaće tržšte daje rezultat, ali je neophodna dodatna institucionalna pomoć. Pri uzgoju repe potroši se i do 90 litara goriva po hektaru, izostanak ili smanjenje akcize bi farmeri osetili kao značajnu pomoć, smatra Košutić.

Proizvodnja šećerne repe, dodaje, državi obezbeđuje dodatan prihod od 12 miliona evra godišnje u poređenju sa ostalim ratarskim kulturama.

Broj hektara pod šećernom repom se iz godine u godinu smanjuje. Od 2,5 miliona obradivih površina u Srbiji manje od dva odsto je pod šećernom repom, što državi smanjuje potencijal prihoda, rekao je Košutić.