Повртари кренули у овогодишњу сетву
НОВИ САД: Килограм старог кромпира и лука продаје се сада на пијацама за више од стотину динара. Ко је посејао прошле године, сада ће добро зарадити, мада повртари кажу да је таквих мало јер је лањска година била сушна па су приноси, а и квалитет, били слаби.
Сетва новог кромпира и лука је завршена пре три седмице, а завршава се и сејање другог поврћа.
Још нема званичних података о томе колико ће повртарство површина заузети ове године, али произвођачи кажу да ће свега бити мање у браздама. Разлог није увоз поврћа или неодговарајуће цене домаћег рода спрам трошкова улагања, већ недостатак радне снаге. На то повртари већ дуже указују, жалећи се да су од неког поврћа одустали јер захтева појачану бригу сезонских радника, којих је сада на тржишту радне снаге све мање.
Најпре су у сетву кренули повртари у Бегечу са шаргарепом – већ у фебруару. Додуше, не у већем обиму већ на свега десетак одсто површина, од око 600 хектара колико би требало да ове године заузме то поврће.
Од ферубара па до јула шаргарепа ће се сејати у зависности од тога у којем периоду повртари планирају да је пласирају на тржиште, током јула или у септембру, каже директор Земљорадичке задруге у Бегечу Горан Зец, и наводи да је у протеклих 18 месеци шаргарепа имала добру иноцену: прва класа је коштала од 30 до 40 евроценти килограм, па је то разлог зашто ће у Бегечу под шаргарепом ове године бити безмало стотину хектара више него у 2018.
Као сваке године, свега помало посејао је повртар из Госпођинаца Душан Петровић.
Паприка ће ићи у извоз, али на инотржиште ће доспети из друге руке, каже Петровић.
У Земљорадничкој задруги „Златно зрно” у Гложану, која окупља 13 задругара и велики број коопераната, посејани су индустријска паприка за познатог купца, лук и друго поврће на 230 хектара, а какви ће приноси бити, зависи од тога каква ће бити клима.
Прошла година била је година лука, а какав ће он бити ове године, знаћемо у августу када га будемо вадили; ми смо га посејали на 20 хектара, рекла је директорка Маја Жилаи, надодећи да кромпир уопште не сеју, премда размишљају и о тој сетви, али тек догодине...
Тај повртар неће овог пролећа сејати плави патлиџан јер нема радне снаге да га негује. Лане је, вели, цена купуса била солидна па ће га посејати и ове године. Колико ће чега посејати већ зна па ће тако уместо патлиџана посејати више паприке јер има унапред познатог купца.
Један од већих произвођача кромпира Бранислав Зеленовић из Сирига каже да је увозно семе кромпира ове године скупо – 1,1 евро, па је то разлог зашто ће ове године бити посејано мање кромпира.
Кромпир је посејан, али мало с оригиналним семеном већ из друге и треће репродукције, каже Зеленовић, и додаје да је „кромпирашима”, да би све било како треба, потребно 6.000 до 7.000 евра по хектару.
У околини Суботице посејано је доста кромпира јесенас па ће младог ускоро бити доста у велетржницама, каже наш саговорник.
Он се нада да ће стићи пре увозног и да ће се произвођачима труд исплатити у погледу цене.
З. Делић