РАДОВАН ЋЕНДИЋ ПОСЛЕ ДУЖЕ ПАУЗЕ ВРАТИО СЕ ПЧЕЛАРСТВУ Година лошија од прошле, временски услови умањили принос меда
Радован Ћендић из Будисаве два пута је почињао да се бави пчеларством, први пут деведесетих, да би га љубав ка пчелама поново вратила овом послу пре шест година.
Када је почело бомбардовање, радио је у МУП-у и тада је прекинуо са производњом меда, јер каже да због ангажмана на послу није имао времена да се на адекватан начин посвети пчелама. Пре шест година поново је кренуо најпре са осам кошница, да би данас дошао до 80 друштава и регистрованог газдинства које носи његово име.
- У пчеларству је правило да заправо нема правила. Ми зависимо од временских прилика и утицаја човека на природу. С друге стране, да би мед био квалитетан, потребно је да се савесно посветите пчелама. Свако ко се бави овом врстом посла мора поседовати и адекватну опрему, тако да, између осталог, имам две центрифуге за врцање меда – каже Ћеднић за „Дневник”.
У Немачкој постоје парцеле на којима расте коров и које су намењене за исхрану пчела. Није дозвољено третирање таквих парцела нити уништавање. Код нас се коров уништава, али се третирају перцеле које су у непосредним близинама кошница, што никако није добро – казао је Ћендић. Кошнице су му стациониране у Каћкој шуми, у кругу Института за низијско шумарство. Када дође април, кошнице сели или на Космај, где има багрема, или на Фрушку гору због липе, а има и локација у Банату које су погодне за сунцокрет.
- Ове године је добар мед од липе и сунцокрета. Мада је суноцокрет скоро сваке године добар и он је сламка спаса. Од 20 до 30 килограма меда по кошници је било ове године, што је негде испод просека. Може да буде и више од 60 килограма по кошници, али је ова година била лошија и од прошле. На то су утицали лоши временски услови који нису погодни за пчеле – каже наш саговорник.
У послу му највише помаже супруга, али му притекну у помоћ и комшије, као и пријатељи. Мед продаје на кућном прагу и каже да му се муштерије враћају, што му је највећа потврда квалитета.
- Пчеле су сада припремљене за зиму. Оне су скупљене у такозвану лопту неправилног облика. На тај начин греју матицу и седиште пчела. Полако смањују легло, јер крећу ниске температуре и мењају положај. Доскора су имале уноса полена, односно била је актуелна јесења паша. Астер, који цвета до првих мразева, задужен је за то – каже Ћендић.
Поред меда, у понуди су му медовача, мешавине меда и ораштастих плодова и остало. Тегла багремовог меда кошта 1.200, ливадског 1.000 а осталих врста 800 динара. П
С. Аничић Илић