RADOVAN ĆENDIĆ POSLE DUŽE PAUZE VRATIO SE PČELARSTVU Godina lošija od prošle, vremenski uslovi umanjili prinos meda
Radovan Ćendić iz Budisave dva puta je počinjao da se bavi pčelarstvom, prvi put devedesetih, da bi ga ljubav ka pčelama ponovo vratila ovom poslu pre šest godina.
Kada je počelo bombardovanje, radio je u MUP-u i tada je prekinuo sa proizvodnjom meda, jer kaže da zbog angažmana na poslu nije imao vremena da se na adekvatan način posveti pčelama. Pre šest godina ponovo je krenuo najpre sa osam košnica, da bi danas došao do 80 društava i registrovanog gazdinstva koje nosi njegovo ime.
- U pčelarstvu je pravilo da zapravo nema pravila. Mi zavisimo od vremenskih prilika i uticaja čoveka na prirodu. S druge strane, da bi med bio kvalitetan, potrebno je da se savesno posvetite pčelama. Svako ko se bavi ovom vrstom posla mora posedovati i adekvatnu opremu, tako da, između ostalog, imam dve centrifuge za vrcanje meda – kaže Ćednić za „Dnevnik”.
U Nemačkoj postoje parcele na kojima raste korov i koje su namenjene za ishranu pčela. Nije dozvoljeno tretiranje takvih parcela niti uništavanje. Kod nas se korov uništava, ali se tretiraju percele koje su u neposrednim blizinama košnica, što nikako nije dobro – kazao je Ćendić. Košnice su mu stacionirane u Kaćkoj šumi, u krugu Instituta za nizijsko šumarstvo. Kada dođe april, košnice seli ili na Kosmaj, gde ima bagrema, ili na Frušku goru zbog lipe, a ima i lokacija u Banatu koje su pogodne za suncokret.
- Ove godine je dobar med od lipe i suncokreta. Mada je sunocokret skoro svake godine dobar i on je slamka spasa. Od 20 do 30 kilograma meda po košnici je bilo ove godine, što je negde ispod proseka. Može da bude i više od 60 kilograma po košnici, ali je ova godina bila lošija i od prošle. Na to su uticali loši vremenski uslovi koji nisu pogodni za pčele – kaže naš sagovornik.
U poslu mu najviše pomaže supruga, ali mu priteknu u pomoć i komšije, kao i prijatelji. Med prodaje na kućnom pragu i kaže da mu se mušterije vraćaju, što mu je najveća potvrda kvaliteta.
- Pčele su sada pripremljene za zimu. One su skupljene u takozvanu loptu nepravilnog oblika. Na taj način greju maticu i sedište pčela. Polako smanjuju leglo, jer kreću niske temperature i menjaju položaj. Doskora su imale unosa polena, odnosno bila je aktuelna jesenja paša. Aster, koji cveta do prvih mrazeva, zadužen je za to – kaže Ćendić.
Pored meda, u ponudi su mu medovača, mešavine meda i oraštastih plodova i ostalo. Tegla bagremovog meda košta 1.200, livadskog 1.000 a ostalih vrsta 800 dinara. P
S. Aničić Ilić