broken clouds
-1°C
25.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Паори се вратили хлебном житу и биће га на 700.000 хектара

22.10.2022. 11:22 11:27
Пише:
Фото: С. Шушњевић

Пшеница ће ове јесени бити посејана, процењује се, за десет до 15 одсто више него прошле године па би под житом ове јесени могли да имамо и око 700.000 хектара, док је лане под пшеницом било на 621.000 хектара. 

Ратари, како су и најављивали уочи сетве да ће више сејати жито него прошле јесени, сада то и чине.Нису само мали приноси соје утицали на то да се окрену пшеници већ и тренутна цена зрна које је јуче на Продуктној берзи Нови Сад било 45 динара килограм.

Разлога има још, пшеница прва доспева за жетву и доноси и први приход у години земљорадницима. На то се надовезала и глобална економска криза, а и рат у Украјиниземљорадници прате и закључују да ће пшенично брашно бити тражено пошто је Украјина била једана од највећих светских произвођача пшенице.

Може се закључити да ће повећане површине под пшеницом умањити површине под сојом у пролећној сетви. Они који су сејали ову уљарицу сада су у губицима, мада је килограм соје на Продуктној берзи Нови Сад био јуче 85,8 динара килограм.


Пшеница до нове године 50 динара 

Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин изјавио је за „Дневник” да се очекује да до нове године килограм пшенице достигне нови историјски максимум и буде приближно 50 динара килограм. Предочио је да светске прогнозе показују да пшенице има око 770 милиона тона, а да су предвиђања да је за потрошњу потребно око 780 милиона тона, што показује да могу бити угрожене светске залихе јер недостаје 10 милиона тона

- Русија ће бити и даље највећи извозник пшенице, али Украјина неће бити међу највећим извозницима и произвођачима. Све то домаћи пољопривредници прате и гледају да сетву уклопе са приликама на домаћем и светском терену - закључио је Галетин.


Пољопривредници из Кисача код Новог Сада почели су сетву пшенице, али се жито сеје и у другим подручјима равнице, па и шире.

Ратар Јанко Марчок каже да ће посејати ове јесени више пшенице него прошле године јер род стиже пре великих врућина и зато што житарица добро подноси зимске улове. - И новац је битан, јер је пшеница први приход у економској.пољопривредној години - казао је Марчок.

Михал Привизер имао је у жетви пшенице 8,7 тона по хектару, пошто је ,како је истакао, применио агротехнику у потпуности.

- И ове сетве радићу све како треба, нећу штедети на ђубриву, јер због добрих приноса, а и садашњег коштања хлебног зрана вреди купити вештак - истакао је Привизер. 

Каже да још није направио рачун колико ће га коштати сетва, али напомиње да купује нафту са агрокартицом, па је литар нафте мало јефтинији, уместо 200 динара, кошта 180 динара. 

- Већ сада је цена пшенице одлична,а догодине мислим да ће бити и скупља, због економске кризе и рата у Украјини. -Надам се да ће нас и време послужити и да догодине неће бити сушна клима као ове. Ипак, и када нема падавина, пшеница некако издржи до јуна и жетве када је добра агротехника.


Било и 800.000 хектара пшенице

Стручњак за пшеницу др Мирослав Малешевић указао на то да је прошле јесени према званичној статистици жито заузело 621.000 хектара, премда су према подацима са терена стизали подаци да жита има приближно 630.000 тона.. 

- Без обзира на то што постоје не слагања о посејаним површинама пшенице,која се ,додуше, не разликују пуно, жита ће бити више него прошле јесени, али пре свега због сточне хране, јер је род соје и кукуруза подбацио, па тек онда због цене  хлебног зрна и других околности које су довеле да се пољопривредници окрену у овој сетву пшеници.

Др Малешевић навео је да смо према званичним статистичким подацима под пшеницом 2002. године имали приближно 700.000 хектара односно 694.000 хектара., али да је на подручју Србије под пшеницом било и 800.000 хектар, као на пример 1994. године.


Јанко Фунћик није сејао пшеницу прошле године, а ове хоће. - Човек не може бити паметан шта да сеје, због временских неприлика, суше и високих дневних температура.

- Сејао сам годинама кукуруз и соју, али је соја ове године подбацила, свега 500 килограма је било по хектару, што је чист губитак. Зато сам се сада определио за жито, мада ћу на пролеће посејати мало и соје. Род пшенице најпре сазрева када нису велике врућине, има лепу цену, па ћу видети да ли ће ми се исплатити догодине у жетви - навео је Фунћик.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар