Осим државних новаца, ИПАРД нова каса за финансирање пољопривреде

„Али, за разлику од прошле године, пред пољопривредницима је сада један фонд више за финасирање делатности, а то је ИПАРД“, казао је на скупу „Финансирање пољопривреде уз подршку државе у 2018” покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић.“Све што не може да се финансира из ИПАРД-а, биће могуће у оквиру националних мера аграрне политике јер су ту Развојни и Гранацијски фондови и Покрајински фонд за развој пољопривреде.“ 

Он је додао да пољопривредни предузетници, пре него што се одлуче за кредите, новац траже од државних фондова који су далеко повољнији од кредитних банкарских линија.

По хектару 4.000 динара 



„Време је да почнемо да мере подршке у пољопривреди усаглашавамо са заједничком пољопривредном политиком ЕУ“, казао је помоћник министра за пољопривреду, водопривреду и шумарство Ненад Катанић.“ Пољопривредници ће ове године добити 4.000 динара по хектару, али више се неће давати субвенције за репроматеријал, ђубриво… пошто такав вид постицаја у земљама ЕУ не препознају. Сточари ће добијати 10.000 динара по уматиченом грлу јунета јер перспетиве које су нам се указале за извоз српског јунећег меса не смемо пропопустити.“Он није знао да каже када ће пољопривредници добити 4.000 динара, али је навео да је новац резервисан.„Нема бојазни да новац предвиђен за субвенције неће стићи до пољопривредника. Буџет за 2018. седам одсто је већи него у 2017. – износи близу 30 милијарди динара“, истакао је Катанић.

Предочио је да ИПАРД у кредитним линијама није препознао прераду грожђа и вина, али да је у мерама развоја пољопривреде у покрајини предвиђен новац и за тај део пољопривреде, те да се може конкурисати и за то, али и да се отишло и корак даље и да ће се подстицати и прерада воћа у ракију.

По Радојевићевим речима, и у 2018. посебне погодности у финансирању пољопривреде имаће млађи од 40 година и жене у неразвијеним руралним подоручјима.

„Финансираћемо развој органске производње јер, осим што је створен бренд с ознаком географског порекла „Фрушкогорски липов мед”, сада имамо и „Бегечку шаргарепу”“, додао је покрајински секретар. Стратешка одлука у унапређивању производње је улагање у заливне системе .

„Пољопривредник” информише



Организатор стручног скупа, уз Привредну комору Војводине, био је и специјализовани часопис за село и пољопривреду „Пољопривредник”, с традициојом дугом више од шест деценија.Директорка реномираног часописа др Гордана Радовић казала је да је скуп уприличен уочи пролећне севе у намери да они који воде пољопривреду чују шта могу очекивати од државе.„Када немамо развијено финансијско тржиште, потребно је информисати предузетнике како стићи до новца да би производња била континуирана и квалитетна“, навела је др Радовић.

„Имамо укупно 38 пројеката помоћу којих ће вода стићи на 120.000 хектара ораница. Осим што финансирамо наводњавање, новац је обезбеђен и за заштиту од елементарних непогода, али није само противградна заштита одбрана од временских неприлика, већ финансирамо и мреже за сенчење против јаког сунца“, навео је први човек Покрајинског секретаријата за пољопривреду водопривреду и шумарство.

Скупу су присуствовали представници локалних самоуправа, пољопривредних саветодавних служби, земљорадничких задруга и пољопривредних школа које имају економије ради ученичке праксе.

 

З. Делић